Sećate se onog perioda pre dece? Zaklinjali ste se da nećete biti mama koja viče. Imaćete strpljenja. Spremanje Vam nikad neće biti na listi prioriteta. Vi ćete se samo zabavljati i igrati sa njima.
Postale ste mama. Kako je vreme odmicalo – neke stvari su Vam išle lakše, neke teže. Međutim, koliko god ljubavi imate, ti mali vragolani znaju i te kako da Vas izbace iz takta. Gubite strpljenje. Viknete. Posle Vam bude žao i mislite da ste loša mama.
Počeli ste da zaboravljate. Imate toliko toga u glavi. Tri puta ste juče ponovili da ne smete zaboraviti da kupite ulje i začine u prodavnici, a onda ste baš to zaboravili. Ono što meni pomaže, jeste zapisivanje. Zapisujem stvari koje imam da obavim/kupim sledećeg dana. I ne jurim da to uradim sama. Idem sa decom. Koliko god bilo teže.
One bi pokupovale pola prodavnice. Pre nego što uđemo dogovorimo se da ćemo kupiti samo ono što nam je potrebno za ručak. Ili ako još uvek nisu pojele slatkiš, kažem da ćemo kupiti samo jedan. I toga se držim. Ja obavim kupovinu, njima bude zabavno guranje u velikim kolicima, šarenilo polica i slatkiša, plaćanje na kasi.
Ukoliko je neka prodavnica mala i treba da se kupi samo jedna ili dve stvari – pustim ih da uđu same i snađu se. Ja ih čekam ispred, pažljivo posmatrajući. I to bude događaj.
Decu ne treba animirati. Zašto ne bi bacile smeće, posklanjale svoje igračke ili počistile terasu kada je lepo vreme? Vi ćete imati barem kakvu takvu pomoć, a deca će naučiti da ne pada sve sa neba i da se za sve treba pošteno potruditi.
Naravno, mnogo toga zavisi od uzrasta Vašeg deteta. Starijem detetu možete dati više stvari. Nemojte sebi praviti pritisak. Deca mogu malo i čekati u banci, prodavnici, pekari. Ogromna greška je kada negde dođete i date im telefon u ruke, kako im ne bi bilo dosadno.
Čime ih tada učite? Kako će naučiti da imaju strpljenja i tolerancije, ukoliko ne mogu izdržati u dosadi ni 10 minuta?
Povremeno im morate objasniti da se malo moraju poigrati sami. Da, znam, verujte mi i ja imam veoma živahnu decu. Ostavim ih na 15 minuta u sobi da se poigraju dok ja operem kosu – barem pet puta me prekinu, uđu u kupatilo, tužakaju se, posvađaju se… Ali, to je proces u kojem uče. Ne može sve odmah biti onako kako ste Vi zamislili.
Na kraju, postarajte se da Vam silne obaveze ipak nisu oduzele ceo dan. Najvažnije je malo im se posvetiti. Zaigrati se, ispričati se sa njima, pročitati im priču za laku noć. Deci smo potrebni. Naročito kada su mali. Oni ne razumeju posao, platu i račune. I ne trebaju. Zato, posvetite im svoje slobodno vreme. Deca se ne vaspitavaju poklonima. Neka uz Vas i Vašu podršku osete i obaveze, čekanje u redu, stpljenje, razumevanje… Trebaće im…
O. B.
diplomiani psiholog i porodični psihoterapeut
