Povrediti nas može bilo ko: prijatelj, prijateljica, partner, partnerka, bilo koji član porodice ili rodbine. Imamo pravo da se naljutimo, ne razgovaramo ili se više ne družimo. Međutim, negativne emocije se nakupljaju, iskrivljuju naša uverenja, a nakupljeni bes nam može doneti samo probleme.
U jednom momentu mislimo da smo oprostili, ali potisnute negativne emocije su i dalje tu. Na primer: oprostili smo prijatelju neku veliku stvar, ali svaki put kada trebamo da se vidimo nekako smo hladni, ne možemo realno da sagledamo određenu situaciju, konstantno nas muči neki grč u stomaku i podsvesno i dalje mislimo kako je taj neko loš, zato što nas je povredio.
Ne možemo da se opustimo. Stalno smo u nekoj pripravnosti, bez obzira što je prošlo mnogo vremena, a ta osoba nam je previše puta dokazivala da joj je žao. Mi možemo da se udaljimo od osobe koja nas je povredila, ali ukoliko posle određenog vremena ne oprostimo – gorčina koju osećamo nas jede, umara, tišti…
Ne radi se o tome da praštate zato što „morate“ ili zato što „tako treba“. Praštanje je važno zbog Vas samih. Nema veze sa tim da li se osoba izvinila ili ne, da li je uopšte svesna šta je uradila ili joj je žao. Radi se o Vama.
Ukoliko ne oprostite, nosite sa sobom ogroman teg veoma negativnih i teških emocija. Svaki put kada se sretnete sa tom osobom – ne osećate se prijatno. Svaki put kada sretnete osobu koja Vas zbog nečeg podseća na tu situaciju – Vi ponovo proživljavate iste negativne emocije.
Možete pobeći u drugi grad, otići iz države, ne viđati tu osobu, ali ako sa sobom niste razjasnili situaciju – sve je to uzalud. Mogu proći godine, a Vi ćete živeti u prošlosti koja Vam ne dozvoljava da odete napred.
Ponekad se nalazimo i u situaciji da ne možemo sebi oprostiti. Suviše smo strogi prema sebi, osećamo ogromnu krivicu zbog koje ne možemo ići napred. Propuštamo mnoge životne prilike, jer smo zaglavljeni u prošlosti.
Što je najgore, nismo se pomerili ni toliko da shvatimo šta bismo danas uradili drugačije. Šta je ono zbog čega ne možemo dalje. Svi mi grešimo. Niko od nas nije savršen. Ali, kada smo shvatili da smo pogrešili – trebamo učiniti pravu stvar i krenuti dalje. Niko nam neće reći „hvala“ zato što stojimo u mestu i ne živimo život punim plućima.
Zato, dajte sebi vremena. Obradite sve ono što se desilo. Analizirajte, razmišljajte, udaljite se ako Vam prija. Ali, kada prođe malo vremena – pronađite volje i snage da oprostite. Ne zbog drugih, već zbog sebe.
Suvišno je na sve probleme živeti sa tom gorčinom. Vi možete staviti tačku na taj odnos. Ako mislite da ne možete da ga obnovite – nemojte. Ali, oprostite i krenite dalje, kako ne biste u svakoj osobi videli potencijalnu opasnost po Vaše emocije.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
