Nisam uradila ništa posebno danas. Da, uključila sam jednu i drugu mašinu, raširila veš, skuvala brzi ručak, vodila decu u vrtić i školu, radila sa njima domaći, odvela ih na igralište, skakala sa njima i igrala školice, smirila nekoliko svađa među decom i tešila samo nekoliko plakanja zbog nečega što nije fer.
A u glavi… Razmišljamo nekoliko dana unapred. Smišljamo šta ćemo sutra za ručak i kada ćemo stići u nabavku namirnica. Zvali su nas i sa posla da „časkom“ nešto rešimo, dok su nam deca pod suknjom. Komšinica je već dva puta kucala na vrata i žalila se kako su deca glasna i ona ne može da spava.
Da li ste primetile koliko je svaki dan trka sa vremenom? Žurimo. Trčimo. Razvozimo. Brinemo. Razočaramo se. Sakupljamo snage za ostatak dana. Ne spavamo. Kalkulišemo. Ne sećam se kada sam poslednji put ustala, a da nisam imala već tri istovremeno planirane aktivnosti.
Pa čak i kad idemo na neko lepo mesto, deca se posvađaju u kolima. Milion puta čujem tužakanje i svađu. “Da li sam sve ponela? Šta sam zaboravila? Da li sam isključila šporet? Kako ću stići na vreme? Gde sada da nađem parking?“
Leči jedno izgrebano koleno. Skini me sa penjalice. Zaljuljaj me jako. Nosi mlađe dete, jer nju bole noge. Budi smirena i raspoložena, jer trebaš pružiti dobar primer detetu. Niko ne voli neraspoložene i umorne mame.
Uveče se već gubi strpljenje, pa ako i viknem, bude mi žao – jer bile su samo umorne i pospane. Kada one legnu, ja imam još „samo“ nekoliko stvari. Radim poluotvorenih očiju, srce mi spava. Ali, sada mi treba samo malo vremena sa mužem, da na miru popijemo čaj koji deca neće prekinuti.
Brini o događaju koji sledi tek za mesec dana, da li ćemo i kako uspeti, hoćemo li izgurati mesec finansijski bez kašnjenja sa plaćanjem računa. I tako iz sata u sat, iz dana u dan, iz meseca u mesec…
Realno, nismo uradile ništa posebno. Međutim, energija koja je potrebna za toliko stvari je ogromna. Pažnja nam nikad nije usmerena samo na jednu stvar, već na nekoliko istovremeno. Diplomirale smo multitasking samim tim što smo postale mame.
Niko ne voli umornu i neraspoloženu mamu. Ženu koja nema vremena za sebe, drugaricu koja ne može da izdvoji sat vremena za kafu.
Usporite. I sutra im trebate. Oni su mali i ne shvataju mnoge stvari, ali to ne znači da Vi svakog dana možete voziti u desetoj brzini.
Malo pauze, par pročitanih listova omiljene knjige, kafe u kojoj ćete uživati. Ne treba Vam puno. Samo pola sata dnevno izdvojite da se presaberete i napunite baterije. A onda možete nastaviti svoj ludi tempo. Čuvajte sebe, jer to niko neće učiniti umesto Vas. Eto, zašto ste stalno umorne.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
