Svako veče ista priča: napokon su zaspale. Meni kroz glavu prolaze sve situacije u kojima su bile nemoguće i u kojima nisam odreagovala kako treba. Viknula sam, nisam imala strpljenja ili razumevanja. Nisam prepoznala njihov umor ili želju da izađemo napolje.
I to me ubija. U svakodnevnim problemima ne moram da plivam najbolje, ali moram biti savršena mama. Pobogu, ja sam psiholog – ja to trebam da znam! Međutim, kada Vas savladaju emocije i neispavanost u kombinaciji sa svim drugim problemima – nemoguće je biti savršena mama.
Moram Vam otkriti jednu tajnu: savršena mama ne postoji. Može ona završiti tri fakulteta i pročitati sve priručnike o roditeljstvu ovog sveta, ali ne može u svakom trenutku sve najbolje znati. Deca nam najbolje treniraju živce, naročito ako ste srećni dobitnik pa imate izuzetno živahnu decu.
Međutim, ono što možete da uradite jeste da se trudite. Svakog dana. Mnogo toga ćete učiti usput. Često će Vas i dete nečemu naučiti, iako ćete to nerado prihvatiti. Bićete u situaciji da se izvinite, da kažete da ste pogrešili, da niste trebali tako da reagujete.
Iako živimo prebrzo – moramo pronaći vremena za svoju decu, koliko god ona imala godina. Možda im ne trebamo na isti način kada malo porastu, ali im ipak trebamo. Važno je da pronađete ravnotežu. Ne možete primenjivati iste metode sa njihovih 5 i 15 godina. Ali, u svakom momentu se morate truditi da stvorite i održite bliskost sa njima.
Znam da imate milion obaveza, ali ponekad i 15 minuta dnevno može poboljšati Vaš odnos. Nemojte im samo postavljati dosadna pitanja: „Šta je danas bilo u školi? Šta ste imali za ručak? Imaš li neki domaći? Da li je bilo nekih ocena? Kako si uradio kontrolni iz matematike?“
Ne kažem da ne smete ovo da ih pitate, ali potrudite se malo više. Vaša deca nisu samo đaci. Nisu tu samo da Vam prepričaju svoj dan. Pitajte ih kako su se proveli, šta im je danas bilo najlepše, da li su se nečeg uplašili, analizirajte neku situaciju kroz koju ste zajedno prošli…
Uvažite njihovo mišljenje. Možda imaju samo 5 godina, ali kroz igru možete mnogo toga saznati. Na primer: Šta me je danas naljutilo? Šta me je učinilo srećnim? Na koga sam danas bio ponosan? Da li sam zbog nečega bio tužan? Zbog čega? Koji događaj mi je bio najbolji?
Pitanja je mnogo. Budite kreativni. Uvažite ih. Poštujte ih. Saslušajte šta imaju da Vam kažu. Znam da nekad budu dosadni sa svojih hiljadu pitanja. Ali, Vaš odnos se gradi od samog početka. Ne možete biti prezauzeti poslom, a onda se u njihovoj 15 godini pitati gde ste pogrešili. Ravnoteža svakog aspekta mora postojati.
Objasnite im da ih volite čak i onda kada ste ljuti. Nije lako biti mama. Svakako ne pokušavajte da budete savršena. Ukoliko se preopteretite svojim greškama – nećete videti sve one lepe stvari koje činite za njih. Vaš i njihov pregled dana često ne bude isti, čak ni sličan. Neka Vam deca budu kritičari. Mnogo toga možete naučiti od njih, ne samo kroz reči i rečenice, već kroz njihovo ponašanje i postupke. Važno je da ih osluškujete.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
