Svaki put kada se posvađate sa partnerom ili decom, viknete na njih zbog sitnice, kad Vas iznerviraju stariji roditelji, zapitajte se zbog čega ste, zapravo, besni. Razlog je, u većini slučajeva, neki drugi.
Kasnite sa računima, stambenim kreditom, previše radite, nemate vremena za sebe i porodicu, želite da odete na zasluženi godišnji odmor, a ne možete, umorili ste se od svakodnevnog čišćenja, sklanjanja, jednoličnog života.
Ljuti ste jer živite u zemlji kakvoj živite. Ne ceni se obrazovanje, rad i trud. Trostruko veću platu imaju oni koji su u osnovnoj školi jedva izgovarali prosto proširenu rečenicu bez gramatičkih grešaka. Vrednosti su izvitoperene. Ne smete da uključite TV, jer će Vaše dete za samo pet minuta videti i čuti život od kakvog pokušavate da ga zaštitite.
Umorni ste od peglanja, sebičnih i nekulturnih ljudi koji su najglasniji, alkoholičara koji su na visokoj poziciji, strogog direktora koji je platio svoju diplomu. Žao Vam bude siromašnih, tihih i gladnih koji više ni glas ne mogu pustiti, jer im je svega dosta.
Ljuti ste jer sistem ne funkcioniše, što se trudite dan i noć, ali uzalud. Što Vašu reč obara onaj koji je jedva školu završio, zato što je učlanjen u neku od vodećih stranaka. Ljuti ste, jer ako se borite za svoja prava bivate ispljuvani na društvenim mrežama, što svaki ološ ima pravo da pusti glas i napravi problem tamo gde ga nema.
Ljuti ste što mediji izveštavaju o onome što im se kaže, a ne ono što trebaju da saopšte. Što naši školarci ne smeju dobiti slabu ocenu, jer je nastavnicima rečeno da im je tata neki veliki baja na funkciji.
Ljuti smo jer nevaspitana deca rade šta god žele, a mi učimo našu da se ne tuku i budu pošteni prema drugima. Zbunili smo ih svim našim vaspitnim metodama, jer više apsolutno ne znamo za kakav svet ih pripremamo.
Ljuti smo jer je lepa žena sa svim veštačkim delovima cenjenija od obrazovane, bez obzira na manire i vrednosti koje propagira.
Izgubili smo konce na svakom polju, držimo se još svoje dece i porodice i šakice prijatelja koji imaju sličan pogled na svet.
Osećamo se izdatim, razočaranim i ne vidimo čak ni blisku budućnost. Ne znamo za šta pripremamo ove naše mališane. Da li će imati bilo šta od fer borbe i poštenja ili će ih sutra svet pojesti za doručak.
Besni smo zbog nekih drugih stvari, ali pošto to ne možemo promeniti, iskalimo se na ljudima koje najviše volimo – na našoj deci i partneru. Promenite barem ono što je do Vas. Cenite ono što imate.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
