Veoma je važno da učenici što pre uspostave radne navike. Već u prvom razredu. Zbog toga su važna sva ona prepisivanja koja njima izgledaju nebitno, odgovanja na pitanja iz priča i basni, vežbanje matematike i pažljivo čitanje tekstualnih zadataka.
Slažem se da je potrebna disciplina. Slažem se da prvo mora da se uradi domaći zadatak, pa tek onda da idu na igralište ili bilo kakvu drugu vrstu druženja. Međutim, šta to nama nedostaje kada dete od 7 godina sme da se igra samo vikendom?
Ponedeljak – engleski. Utorak – klavir. Sreda – francuski. Četvrtak – programiranje. Tri puta nedeljno se ide na trening. Petak – slobodan. Dan za igru. Dete presrećno.
Došla sam po svoju ćerku. Prvi razred. Njena drugarica mi odogovara: „Blago vama. Idete sad na igralište. Ja ne smem da se igram do petka. Tada mi prestaju sve dodatne aktivnosti. Imam puno obaveza.“
Slažem se da se danas puno radi. Roditelji imaju jako malo vremena za decu. Po velikim gradovima se izgubi mnogo vremena kako bismo ih samo odvezli na te aktivnosti, jer su još uvek mali da idu sami.
Slažem se da im je potrebno podsticajno okruženje. Učenje. Aktivnosti. Kad god je lepo vreme, odvedem decu na igralište. Tu se druže sa drugom decom – dakle uče se socijalnim veštinama. Uče da dele, lepo zamole, oproste ako ih neko slučajno zakači tokom trčanja.
Penju se na penjalice. Ljuljaju se. Igraju se loptom. Vrte u krug. Spuštaju niz tobogan. Znate li koliko je fizička aktivnost potrebna deci za razvoj mozga? Poslednjih godina deca nam se manje kreću, svuda ih vozimo automobilom, više vremena provode za različitim ekranima.
Rezultat je manje aktivnosti, više gojaznosti i nizak nivo pažnje, koncentracije, tolerancije na frustraciju…
Mislimo da smo uradili sve ukoliko smo ih odveli na neku aktivnost koja traje sat vremena. Međutim, uspeli smo u tome da preteramo. Dete treba ići na neku aktivnost, ali dok su mali, oni trebaju da se igraju.
Zar je moguće da ne vidimo da će nam deca sagoreti u desetoj godini, usled svih naših forsiranja da bude odlično, da u svemu bude vrhunsko, da zna sve. Imajte na umu da toliko obaveza i aktivnosti ide na uštrb slobodne igre, koja je jako važna za razvoj mašte, kreativnosti, podsticaj radoznalosti…
To je ono što im moramo stvarati u prvom razredu. Ne da im presečemo detinjstvo polaskom u prvi razred. Imaju još mnogo, mnogo godina učenja. Trebaju izdržati taj tempo. Trebaju uživati u tome. Trebaju biti motivisani i sa 20 godina.
Pokušajte barem pola sata više dnevno da se posvetite deci. Igrajte se zajedno sa njima. Vežbajte tako što ćete ih juriti po parkiću i preskakati njihove prepreke. Deci će to doneti mnogo radosti, a Vama dodatne kondicije . Ne opterećujte decu previše već sa 7 godina.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
