Starije generacije će nas učiti kako je dobro dete, zapravo, mirno dete. Ne bih se složila. Mala deca=kretanje. Ona istražuju, radoznala su, trče, skaču, okreću se, padaju, penju se… I to je dobro za njihov razvoj. Naravno, uz sve to, moraju imati i određen stepen pažnje i koncentracije. Učite ih da malo sednu za vreme obroka ili kada sa njima crtate, pravite nešto od plastelina, seckate i lepite.
Uz sve ovo, deca su mala biće koja uče: isprobavaju, pipkaju, probaju, probijaju granice da vide dokle mogu. Pravila moraju postojati. Vaša doslednost mora biti prisutna i jaka. Kada imate dete jake volje koje je rođeni vođa, želi sve samo, ne želi da prihvati Vaša pravila, želi da obuče baš ono što ono želi – strpljenje i živci su Vam na ispitu.
Ukoliko se prema ovakvom detetu postavite rigidno i previše strogo – ono će se samo još više buniti. Postižete kontraefekat. Ako ste uporniji od njega, vremenom možete i „napraviti“ mirno dete. Međutim, to Vam ne ide u prilog, jer na taj način urušavate njegovo samopouzdanje, na šta sigurno nećete biti ponosni. Dakle, treba naći neku sredinu.
Dete jake volje može izazvati lavinu negativnih emocija u Vama. Zbog toga su svađe i rasprave zbog svega i svačega – vaša svakodnevnica. Međutim, takav pristup ga sigurno neće smiriti, a ni poboljšati Vaš odnos.
Roditelj deteta jake volje se konstantno susreće sa osećajem poraza. Misli da nije uradio dovoljno. Ne zna kako da se postavi. Iscrpljuju ga razgovori koje drugi roditelji nemaju ili nisu baš toliko intenzivni i učestali.
Kao roditelji, izgovaramo naredbe svakog dana. Sa detetom jake volje moramo drugačije. Ostajemo čvrsti i dosledni, međutim nema vike, naredbe, pojačanog tona, kritike. Na primer:
Dete: „Ne želim da igram ovu igru! Glupa je!“ Na prvu loptu, odgovorili biste: „Odmah odustaješ čim gubiš!“ Ali, može i drugačije: „Osećaš se frustrirano zato što gubiš i zbog toga ti se čini da je igra glupa.Voleo bi da prestaneš da je igraš. Ali, kako ćeš onda postati dobar u njoj?“
U drugoj rečenici nema kritike, vike, etiketiranja… Dete jake volje ne dobija poriv da se odmah brani i buni, nego ga stavljate u položaj da razmisli.
Smanjite očekivanja. Oni su samo deca. Mnogo toga ne mogu uraditi iz prve. Zaboravili ste kako je bilo Vama. Ponekad i mi imamo loš dan.
Izbegavajte kazne. Pokušajte da im date nekoliko boljih izbora: „Po tvom izrazu lica vidim da si ljut. Da li želiš nešto drugačije da uradiš u ovoj situaciji?“
Sve ovo neće ići lagano i preko noći. Moraćete više da razmišljate o onome što izgovarate, ali ćete vremenom videti napredak i to će Vam dati snage da nastavite. Naoružajte se strpljenjem i probajte drugačiji pristup već danas.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
