Svi mi povremeno osećamo prevelik umor. Mala deca, nespavanje, previše posla i obaveza imaju svojih posledica. Pažnja i koncentracija su Vam uvek na visokom nivou, a ne možete tako u nedogled. Mišići su u grču, telo i mozak uvek u borbenom stavu. Iscrpljujuće.
Uzrok prevelike iscrpljenosti i umora često nije fizičke prirode. Ukoliko ste proverili svoje zdravlje i sve je u redu, uzrok je verovatno psihičke prirode. Anksioznost i briga o svemu i svačemu iscrpljuje organizam kao i bilo kakva fizička aktivnost.
Razmislite. Šta Vam crpi energiju? Da li je to konstantna briga oko novca? Neizvesnost na poslu? Deca koja usvajaju neke nove i „moderne“ vrednosti sa kojima se ne slažete? Partner sa kojim se polako razilazite, čak i oko najsitnijih tema?
Određene smernice Vam mogu pomoći da stavite tačku na prošlost. Probleme možete ili rešiti ili prihvatiti da ih ne možete rešiti i ostaviti ih iza sebe. Treća opcija ne postoji.
Prošlost se ne može promeniti. Šta ste uradili – uradili ste. Ono što možete menjati jeste Vaša sadašnjost i budućnost. Ako ste pogrešili, prihvatite to i krenite dalje. Najgore je stajati u mestu i žaliti nad onim što se ne može vratiti.
Prihvatite da niste uvek u pravu. Svi mi grešimo, razvijamo se i menjamo svoje mišljenje. Ako bilo ko u Vašoj bližoj okolini nema isti stav kao i Vi, ne pokušavajte da ga promenite. Prihvatite da smo svi različiti i ako ta tema nije od prevelike važnosti, zaboravite je i nastavite druženje kao i do sad.
Prestanite da ugađate drugima i radite protiv sebe. Nekim ljudima se nikada nećete svideti. Šta god da uradite – oni će Vam pronaći manu. Završite tu borbu sa vetrenjačama, a takve osobe zaobiđite u širokom luku. Videćete da će Vam se nivo stresa osetno smanjiti.
Radite ono što Vam je zaista važno. Često smo robovi nekih nepisanih pravila. Kuća uvek mora biti čista, sve mora biti na svom mestu, veš opran i ispeglan, ručak skuvan. Uz to imate redovan posao i decu kojoj ste neophodni. Izaberite prioritete. Radite ono u čemu uživate. Sudovi i prašina će Vas uvek sačekati. Detinjstvo Vaše dece neće.
Šta biste sada voleli da radite? Kakvim poslom da se bavite? Ostavite te svakodnevne poslove i izađite sa decom u šetnju. Zabavljajte se. Smejte se. Pozovite prijatelje na druženje.
Prebrzo se živi. Ispunjavamo tuđa očekivanja, a poprilično smo zaboravili na svoja. Povremeno morate napraviti pauzu od svega i posvetiti se sebi. Odmorite. Uživajte. Spavajte. Čitajte knjigu. Ostavite punu sudoperu. Uživajte u malim stvarima. Niko Vam neće reći „hvala“, a Vaše psihičko zdravlje je važno kao i fizičko.
Vreme je da počnete da mislite na sebe. Bez obzira koliko godina imate. Nikad nije kasno da se trgnete i nastavite na način koji Vama prija. Već danas.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
