Deca i te kako znaju biti nestašna. U nama se tada budi bes, mislimo da je dete nešto namerno uradilo, smatramo da je trebalo bolje da proceni situaciju, da je već u određenom uzrastu znalo šta29 treba, a šta ne treba… To nije uvek tačno i roditelji često imaju prevelika očekivanja od svoje dece.
Setite se samo koliko puta za nešto niste imali hrabrosti. Koliko puta ste, kao zrela i odrasla osoba, pogrešno procenili prepreku? Često ste reagovali pod burnim nabojem emocija ili pokušali da sakrijete ono što osećate?
Zbog čega onda očekujemo od dece da reaguju uvek ispravno? Usled nedostatka iskustva, ne umeju najbolje proceniti situaciju. Reaguju odmah i to ne ispadne uvek kako treba. Često im se desi da ni ne znaju šta osećaju, ne umeju da izraze emociju, pa kod njih vidite samo bes.
Zbog toga, izbrojte do deset. Prvo pokušajte da smirite situaciju i dete. Ali, ne tako što ćete ih kazniti i vikati na njih. Svojim ponašanjem i reakcijom pokažite da ste smireni. Dete će se tada mnogo brže smiriti, nego kada i Vi delujete uznemireno.
Tek kada ste učinili taj korak i dete se smiri, razgovarajte sa njim. Objasnite mu zbog čega nije u redu da se ponaša na određeni način.Pokušajte da shvatite zbog čega je dete imalo određeni ispad: šta ga je uznemirilo, kakvu emociju je osetilo, prema kome ili prema čemu…
Ne očekujte odmah čuda. I Vama će trebati neko vreme kako biste naučili da reagujete smireno, naročito ako Vam to nije u prirodi. Ali, budite uporni, jer na taj način pomažete i sebi i detetu koje odrasta uz Vas.
Imajte strpljenja. Često ćete biti u situaciji gde su se dečije svađe otele kontroli, gde dete burno reaguje zbog sitnice… Imaćete dana kada nećete znati gde ste, naročito ako imate više dece i ako je razlika između njih mala.
Kad god imate mogućnosti, potražite pomoć od drugarice, roditelja, komšinice… Budite što više napolju, jer je živahnoj deci potrebno da istroše energiju. Videćete da se drugačije ponašaju kada su mnogo napolju i kada zbog lošeg vremena morate biti u malom stanu.
Prihvatite da i deca imaju svojih problema i ozbiljno ih shvatite bez obzira što su mnogo manji od Vaših. Njima su važni i oni se ponašaju u skladu sa tim.
Kada shvatite zbog čega se Vaše dete ponašalo na društveno neprihvatljiv način, pokušajte zajedno da rešite problem. Budite tu za njih. Ali, nemojte raditi stvari umesto njih.
Deca moraju osetiti i nelagodu. Ne može sve biti pod koncem, jer će i kasnije ostati nizak prag tolerancije na frustraciju. Kao i svima nama, potrebno je mnogo grešaka kako bi naučili pravilno da reaguju. Pustite ih da greše onoliko koliko možete u datom uzrastu. Pre nego što regujete burno, uvek se zapitajte zbog čega je dete uradilo nešto što nije trebalo.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
