Žurila sam na posao. Decu sam probudila na vreme, ali… Sigurno ste iskusili onaj osećaj kada od ranog jutra ništa ne ide kao što ste zamislili. Svađale su se, bile spore, zaboravile da spakuju svoje rančeve… Padala je i kiša. Znala sam da ćemo kisnuti do auta.
Bila sam veoma nervozna. Vikala sam na njih. One su samo ćutale. A onda se desio preobražaj. Pogledala sam ih u retrovizoru, dok su sedele u svojim sedištima. Obe su složile onaj tužni pogled i gledale kroz prozor. Stala sam istog momenta. Do škole i vrtića smo ćutale. Kada sam ih odvezla, bilo mi je žao. Nisam želela da budem takva mama.
Da li je ova situacija bila vredna tolikog stresa? Sve tri smo otišle tužne na svoja odredišta. Da li je moguće da sam napravila toliku frku zbog deset minuta kašnjenja? Može li to u budućnosti da se izbegne? Naravno da može. Probudim decu deset minuta ranije. I problem rešen.
Zapitala sam se, da li želim da me deca gledaju takvu? Stalno u nekoj žurbi, kašnjenju, umornu ili ljutu? A deca nas često gledaju u tom izdanju. Toliko smo premoreni od svakodnevnog posla i dodatnih obaveza, da ne znamo gde udaramo.
Kakvu poruku šaljemo svojoj deci? Šaljemo im poruku da ne možemo da se nosimo adekvatno sa svakodnevnim stresom. Šaljemo im poruku da nemamo kapaciteta, da je sve u životu veliki stres, da će ih svakodnevnica samleti već blizu 40. godine.
Zato sam odlučila da menjam sebe i svoj pogled. Da, život ume da bude poprilično stresan. Ali, olakšajte sebi. Ko kaže da sve mora da se cakli u Vašoj kući? Zašto baš svaka igračka mora biti na svom mestu? Pa imate malu decu u kući. Kada budu bila velika, nećete imati tih problema. Verovatno će biti nekih drugih.
Zašto moramo da se nerviramo oko svake njihove svađice? One ih zaborave za pet minuta i ponovo se vole najviše na svetu. Razmislite samo koliko vam se život promenio zbog dece? Takvu radost i uspeh ne možete izmeriti ni sa jednim dosadašnjim, a uradili ste mnogo toga. Takvu ljubav niste osetili nikad do sad, a voleli ste puno.
Pa zašto onda gubimo toliko živaca u svakodnevnim stvarima? Zašto nas deca moraju često gledati u negativnom raspoloženju? Niko nije rekao da je lako biti roditelj. To je najteži posao na svetu. A opet ga, nekako, stavljamo u drugi plan. Iako nam ništa u životu nije važnije od sopstvene dece.
Znam da ste umorni. Znam da puno radite. Olakšajte sebi gde god možete. Nađite to malo vremena za sebe, kako biste bili bolji svojim ukućanima. Nađite makar pola sata dnevno kada nećete buljiti u ekrane, mailove, obavljati telefonske razgovore.
Tada se u potpunosti posvetite svojoj deci. Iako imaju 4 i 8 godina, ponovo sam uvela čitanje priča pred spavanje. A pre toga ih podsetim na sve zanimljive stvari koje su doživele tokom dana, kako bi u san ušle smirene. Rastite zajedno sa svojom decom. Odredite cilj i svakog dana napravite jednu malu promenu. Deca će Vam biti zahvalna. I to ćete videti u njihovom ponašanju.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
