Budite se. Napolju lije kao iz kabla. Za roditelje čija su deca izrazito živahna, ovo znači samo jedno: „O ne! Kako izdržati sa njima po ovakvom vremenu?!“ Sređujete se za posao, vrtić i školu. Znate da će i tamo sve aktivnosti provesti u zatvorenom prostoru i da Vas čeka burna emotivna oluja kada se vratite sa posla!
Na poslu nije lako: žurba, pritisak, rok, piši, briši, vozi… Kad dođete kući, napeti ste i umorni. Dajte sebi pola sata oduška uz neku kafu, dok se deca igraju. Sve dok se igraju sami, ne prekidajte ih i uživajte. Moraju imati svoje slobodno vreme, organizaciju, maštu koja je u svakom momentu na vrhuncu.
Kada budete videli da im koncentracija pada, a svađe između braće i sestara počnu – sedite svi za sto. Pripremite makaze, lepak, tempere, papire, kolaž papir… Zadatak je sledeći: svako od članova porodice bira kome će praviti medalju, tako da na kraju svako dobije medalju za nešto. Bez obzira koliko Vam bilo teško, izvucite iz glave nešto u čemu su prošle nedelje bili uspešni, poslušni, originalni, brižni… Kada medalje budu gotove, napravite veliki događaj i uz muziku ih dodelite.
Šta roditeljima pravi problem kada je napolju ružno vreme? Deca se ne istroše, postaju nemoguća, a mi smo, kao i uvek, planirali da uradimo hiljadu stvari koje ne stižemo. Pritisak raste, strpljenje opada. Prva na udaru budu deca koja se nemoguće ponašaju ceo dan. Svađa može da počne. Kada ih stavite na spavanje, osećaj krivice Vam ne da da zaspite – opet ste preterali.
Posle bezbroj neuspešnih pokušaja, uradila sam sledeće: sve obaveze koje mogu da se urade kasnije ili sutra – odložila sam. Izmerim da li je važnije oprati baš sada te sudove (jer ne mogu da gledam punu sudoperu) ili ono po čemu će pamtiti kišne dane. Da li stalno moram biti u nekoj žurbi i frci? Znate li kako tada izgledate?
Pošto moja mlađa ćerka uzme telefon i slika sve po stanu (dok ja ne znam šta ću pre), nekoliko puta sam „upala“ u kadar. Svaki moj izraz lica bio je ozbiljan, bez osmeha, uglavnom namršten. Sela sam i zapitala se: „Da li one mene ovako vide? Da li sam uglavnom namrštena i ljuta? Zbog čega? Sudova i obaveza koje se svakako ponavljaju iz dana u dan?“
Niko ne kaže da se smejete na silu. Ali, barem polovinu svog vremena sa decom pokušajte da uživate. Svakako ih volimo beskrajno na svetu. Mogli bismo im to češće pokazivati, zar ne?
Kada je kišni dan, umesto skakanja pritiska, uzmite nešto najsličnije odmoru. Lezite na tepih. Golicajte se. Igrajte se. Gledajte lep crtać zajedno sa decom (zabranjeno je u tom trenutku misliti na sve ono što Vas čeka od obaveza), crtajte, bojite, lepite, seckajte. Izađite na tu kišu, obujte gumene čizme i skačite po baricama. Prelep osećaj, morate da probate!
Oni će tako brzo porasti. Počeće da ih nervira svako Vaše prisustvo, biće „veliki“, a Vi im nećete trebati na način na koji im trebate sad. Zato, iskoristite sve moguće i nemoguće u njihovom odrastanju, pa čak i te sumorne kišne dane i preokrenite ih u nešto lepo!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
