Ubrzano disanje. Lupanje srca. Znojenje. Neobjašnjiv pritisak u grudima. Dlanovi vlažni. Mozak je u sedmoj brzini. Bili ste kod lekara, sve je u redu. Fizički ste zdravi. Šta Vam je? Da li je sve u redu? Šta se to dešava?
Većina ljudi posle ovakvih simptoma ode kod lekara. Ukoliko sve bude u redu, malo se opusti, ali samo na kratko. Slični simptomi se povremeno ponovo javljaju. Da li je sve u redu u Vašoj glavi?
Svakodnevnica se promenila. Kada bih mogla da je opišem jednom rečju, to bi bila ŽURBA. Pritisak da se svuda i sve stigne je prevelik. A broj obaveza samo raste. Mnoge porodice ne stižu da se vide sa prijateljima tokom radne nedelje. Imamo decu, milion aktivnosti, treninga, jezika, instrumenata… Radno vreme kao da se udvostručilo. Mnogi rade po dva posla. To je jedini način za otplatu kredita, računa ili odlazak na skromno letovanje.
Sve to Vi gurate, ali telo trpi. Možda se neće odmah prikazati, ali posle nakupljenog stresa – pritisak , umor i neprestana žurba negde moraju izaći. Čitav organizam radi. Neizvesnih događaja koliko želimo. A mi stalno isčekujemo da će se nešto loše dogoditi. Non stop u stanju straha, strepnje, nelagode ili bespomoćnosti…
To je anksioznost. Intenzivno brinemo. „Šta ako…“ nam je jedna od najčešćih rečenica kojom započinju naše misli. Kada legnemo da spavamo, ne možemo da se opustimo. Brinemo o sledećem danu, obavezama, deci, zdravlju, poslu…
Sve ovo je previše za naš organizam. Stalno smo umorni. Mišići napeti. Osećamo stomačne tegobe i nervozu u želucu. Imamo problem da se skoncentrišemo.
Ukoliko sve ovo traje više od 6 meseci, bilo bi dobro da se obratite stručnjaku – psihologu ili psihoterapeutu. Razgovorom ćete otkriti šta se zapravo skriva iza svih tih briga i strahova. Ukoliko ima potrebe, psihijatar može uključiti anksiolitike, kako bi se telo malo opustilo, a Vi brže vratili u ravnotežu.
U međuvremenu, pokušajte da pronađete nešto što Vas zaista opušta i smiruje. Šetnja, vežbanje, čitanje knjige, slikanje… Svakodnevnica je teška, ali pokušajte da pronađete malo više vremena za sebe. U tom slučaju bićete bolji i opušteniji u svim drugim aspektima.
Uspostavite pravilno disanje. Kada smo u žurbi i pod stresom – dišemo kratko i plitko. Uzmite 5 minuta pauze, zatvorite oči i dišite duboko. Izdisaj treba da traje dva puta duže nego udisaj.
Smanjite kafu, gazirane sokove pune šećera i kofeina, jedite manje obilne obroke. Rešavajte jedan po jedan problem u malim koracima. Ne tražite nemoguće od sebe. Prihvatite da ne može sve biti savršeno.
Dozvolite sebi greške. Učite na njima. Ponekad budite lenji. Organizujte jedan dan isključivo po svojoj meri. Pronađite ponovo ono u čemu ste oduvek uživali.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
