Danas imamo malo vremena za svoju decu. Sve se svelo na žurbu, vožnju do vrtića i škole, prebukiranost vannastavnim aktivnostima… U samo nekoliko minuta razgovora, pokušavamo da ih ispravimo, korigujemo, kritikujemo za sve ono što nisu uradili kako treba…
Nema mesta za duge razgovore, aktivnosti koje su isključivo vezane za porodicu. Slobodno vreme koristimo za igraonice ili neko zajedničko druženje sa prijateljima. Čak i tada ističemo ono negativno: „Ne udaraj svog brata! Pazi na drugaricu, još uvek je mala! Lepo se ponašaj! Ne skači! Ne viči! Pazi, prosućeš vodu! Vidi kako si se uprljao!“
Znam da smo uveče svi premoreni i nemamo mnogo strpljenja. Ali, umesto što završavamo dan tako što ih kritikujemo, istaknimo nešto pozitivno u negativnoj situaciji. Pitajte ih koji doživljaj im je bio najlepši tokom dana. Radujte se zajedno sa njima. Na taj način ih učite da koliko god dan bio loš, uvek postoji i nešto lepo što se dogodilo.
Pitajte ih na koje prepreke su naišli. Kako su se osećali? Kako su ih rešili? Kakve nove ideje su dobili? Niko ne treba odrastati uz premisu savršenstva i perfekcionizma. Preteško je.
Ispričajte im za neki svoj neuspeh. On je sastavni deo svačijeg života. Na greškama se uči. Kada osećaju podršku, odrastaju uz saznanje da nisu manje dobri ili vredni kada pogreše. Šta više, na taj način bivaju zreliji i pametniji. Greške su proces odrastanja. Pustite ih da greše.
Pitajte ih šta planiraju? Na primer, ako su imali konflikt sa drugom ili drugaricom u školi, pitajte ih kakvi su im planovi? Na koji način smatraju da se problem treba rešiti. Pričajte im o svojim prijateljstvima, razumevanju, strpljenju, praštanju… Prevazilaženje i rešavanje problema na adekvatan način je jedna od najvažnijih veština koju im možete preneti.
Gradite njihovo samopouzdanje. To ne znači da trebate svaki čas da ih hvalite i za najmanju sitnicu. Posle određenog vremena, neće verovati u Vaš sud. Ali, kada dete uradi nešto dobro, podeli igračku sa sestrom, zastane i traži Vam novac za beskućnika, pospremi svoju sobu, pruži podršku prijatelju – pohvalite ih. Budite precizni i jasni u pohvalama. Na primer: kada Vam u šetnji traži novac za beskućnika, kažite joj: „Baš lepo od tebe što vodiš računa o drugima.“ Izbegavajte opšte i generalizovane pohvale, poput: „Baš si dobra.“
Obratite pažnju na njihov uzrast. Vodite računa o tome koje greške, faze, neposlušnost i bunt su povezani sa određenim uzrastom. Ne tražite od deteta slepu poslušnost, jer ako ne nauči da se izbori sa Vama (naravno, uz poštovanje oba sagovornika), neće se nikom ni suprotstavljati, boriti za sebe, iskazati sopstveno nezadovoljstvo…
Svako dete je drugačije. Ne možete ih vaspitavati po kalupu. Morati im naći „tačku“ i metod vaspitanja koji će izvući njihov maksimum. I koliko god Vas dete naljutilo, pronađite nešto pozitivno u negativnoj situaciji i oboje naučite nešto.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
