Devojčice su ceo dan bile raspoložene. Igrale smo se, šetale, crtale, slagale puzle… Ponekad su se posvađale, ali ti trenuci su trajali kratko i brzo smo ih rešavali. Večera, kupanje, pričanje priče… Sve prolazi uredno, do trenutka dok treba da se spava.
„Ali, meni se ne spava. Ne želim da spavam. Piški mi se. Žedna sam. Da li mogu da dobijem još malo mleka? Pokrij me. Toplo mi je, neću da se pokrijem. Fale mi baka i deka. Fali mi ujka. Neću u vrtić sutra ujutru.“
Kreće plač. Svako veče. Kenkanje. I traje sve dok ne zaspi. Na kraju se zagrlimo i zaspi ušuškana. Ponekad imamo živaca za ovakve „scene“. Ponekad ih nemamo. I nama je dan bio pretežak. Deca često plaču zbog najmanjih sitnica. Manipulacija je, svakako, prisutna. Pre nego što puknete i odbrusite nešto zbog čega će Vam biti žao-izbrojite do deset.
Imajte na umu da je dete samo dete. Ne poseduje veliko iskustvo u rešavanju problema, bori se sa nepoznatim osećanjima. Ne zna kako da ih pravilno pokaže. Ne radi to namerno, niti samo da bi Vas iznerviralo. Što ste dalje od pravog uzroka i što besnije reagujete, verujte mi-nećete rešiti ovaj problem.
Ako stalno prekoravate dete kada se zaplače, vremenom će početi da potiskuje svoja osećanja. Izbegavajte rečenice poput: „Nije valjda da zbog toga plačeš?! Opet plačeš zbog sitnice! Tišina, neću da te čujem! Ti si dečak, dečaci ne plaču!“
Njihovi problemi su njima stvarni. To su prvi problemi sa kojima se susreću. Od Vaše reakcije zavisi šta će naučiti i kako će se nositi sa preprekama u budućnosti. Umesto prekora, pustite ih da pokažu osećanja. Zagrlite ih i pružite im podršku. Kada bura prođe, možete preći na sledeći nivo.
„Vidim da si uznemiren, ali mi sada to stvarno ne možemo kupiti. Znam da si tužna, dođi da te zagrlim. Verujem da te boli, mama će te poljubiti.“ Pokažite im da se u svakom problemu reaguje smireno, pružite im podršku, naučite ih da ispolje svoja osećanja, da se sve rešava korak po korak.
Naučite ih humoru: „Zbog čega ne postoji neki čaroban štapić koji će istog trena otkloniti bol? Zar ne postoji neka haljinica koja može da se nosi po ovoj hladnoći?“ Bacajte ih u rebuse, promenite temu, preusmerite pažnju…Mnogo toga može da se uradi pre nego što krenete sa vikom i prekorom.
Imajte razumevanja. Oni su samo mala bića koja još uvek ne umeju da se nose sa nekim stvarima. Vremenom će naučiti. Pomozite im u tome. Svojim primerom im pokažite staloženost i smirenost. Njihova osećanja nisu nestvarna, niti moraju biti odraz razmaženosti. Pomozite im da se nose sa njima na pravilan način.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
