Roditeljstvo je zaista nova i posebna etapa u životu koju prožima mnogo ljubavi i radosti, ali i brige i straha. Ne prođe ni minut, a da se ne zapitate: “Kako li je sad kod bake, u vrtiću, školi, testu, polaganju… ? Da li se snašao, da li je uspela, kako li se oseća?”
Kada se beba rodi, pitate se: “Da li ću biti dobra majka? Koliko dugo ću je moći dojiti? Hoćemo li biti bliski? Da li je mogu povrediti? Držim li joj glavicu kako treba? Šta ako padne, poseče se, opeče se?” Dok sve ne postane neka rutina, Vi ne spavate, osluškujete, brinete…
Kada dete krene u vrtić, brinete kako se snalazi, da li plače ili se igra? Da li je dovoljno jela? Da li je neko slučajno ili namerno gurnuo? Da li je neko bio grub?
Dete kreće u školu. Upoznaje nove drugare, sve joj je nepoznato. Da li se stidi? Jel druželjubiva? Da li se potukao? Da li će joj pasti na pamet da izađe iz dvorišta sama? U ovom periodu oni postaju nezavisniji, a Vi trebate da napravite balans: Koliko dopustiti? Šta sve može sama? Da li može otići do prodavnice? Sama preći pešački prelaz? Opasnosti svuda okolo, a Vi kao roditelj uvek zamišljate najgori mogući scenario.
U ovom momentu ste ih već trebali naučiti da prepoznaju opasnost, znaju da odreaguju, glasno kažu NE ako neko od vršnjaka počne da ih maltretira. Da li će sve držati u sebi? Hoće li mi ispričati kada je u nevolji? Da li će biti dovoljno gruba kada situacija to nalaže?
Ne zaboravite, ne smete sve raditi umesto deteta. Ono se mora ponekad osetiti nesigurno, kako bi sutra znalo da odreaguje. Mora mu biti ponekad neprijatno, da bi znalo da izađe iz nepovoljne situacije. Svako iskustvo je škola, a najbolje je da je nauči u sigurnom i pozitivnom okruženju, nego tek kad napuni 18 godina, pa ih pustite u beli svet.
Često nailazite na opasne odluke, ne znate ishod, da li ih pustiti ili ne… Jedno pitanje Vas sigurno izluđuje: “Zašto ne mogu? Ana, Pera, Laza i Žika već imaju svoje telefone, profile na facebook-u, laptopove, devojčice se šminkaju, itd. ”
Posebno se izdvaja vožnja motocikala i automobila. Briga o saobraćaju je stalno pristutna. Vaše dete uopšte ne mora biti krivo. Izlasci su tek posebna priča. Sada u potpunosti razumem svoju mamu koja je ostala budna do ranih jutarnjih časova, sve dok se ja bezbedno ne vratim kući.
Nije tačno da roditelji nemaju poverenja u nas. Jednostavno, briga je veća od toga. I to nikad neće biti drugačije. Da li će naići na nekog mangupa koji će joj slomiti srce? Da li će znati da kaže ne svakoj psihoaktivnoj supstanci? Da li će znati umereno da popije alkohol? Da li je bezbedna u određenom kafiću ili izlasku?
Pitanja o njihovom zdravlju se nižu od rođenja, pa dok god smo živi. Nekako i naučite da živite sa svim tim strahovima, koji postanu normalne brige koje su stalno u glavi. Ključ je naći ravnotežu, imati poverenja u njih, ne sumnjati u svaku njihovu odluku i korak.
A pre svega, ne zaboravite da ste Vi u svakom momentu uzor i model po kojem će učiti. Vodite računa o svemu. Nađite izduvni ventil, trebaće Vam.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
