Neću pominjati nikakve marke automobila i praviti reklamu…Vozimo decu kod bake na spavanje… Odjednom, starija ćerka od 7 godina me pita: „Mama, zašto mi imamo tako mali auto? I zašto ga toliko dugo vozimo?“ Ostala sam bez teksta. Zbog čega ona razmišlja o tome? Nastavila je priču…
„Meni je drugar rekao da su veći automobili bolji. Zbog čega mi nemamo veliki automobil? Rekao mi je i da siromašni ljudi voze male automobile, a bogati velike. Da li je to istina? Da li smo mi siromašni?“
Objasnila sam joj da vozimo mali automobil jer je pogodan za grad i gradsku vožnju, lakše se parkira. Isto tako, objasnila sam joj da automobili puno koštaju i da se ne može tek tako kupiti nov, a mi smo imali nekih drugih izdataka. Čim sam joj dala odgovor na sva postavljena pitanja, objasnila sam joj šta je stvarno važno:
„Da li je nama lepo dok se vozimo? Da li uživamo, pričamo i smejemo se? Da li nas ovaj auto odvede na željenu destinaciju.“ Njeni odgovori su bili potvrdni. „Zar to nije najvažnije?“
Imali smo sličnih situacija. Dobar vozni park imaju i mnogi iz državnih i privatnih vrtića i škola. Deca to vide. Porede se, pričaju. Kod kuće čuju različite razgovore roditelja… Jedni se hvale, drugi komentarišu nečiji auto, treći govore o siromaštvu kao o infektivnoj bolesti…
Zbog čega trujemo decu? Da li je važno imati velik auto? Zar nije važnije ulagati u obrazovanje, vreme provedeno sa decom? Da li je bitno biti viđen u određenom autu? Pohvaliti se odličnim stanom na dobroj lokaciji? Zbog čega ih uopšte učimo tim podelama? Zbog čega materijalno izbija u prvi plan, čega god da se dohvatite?
I šta će ta deca naučiti od nas, koji smo njihovi najveći uzori i učitelji? Svaki put kada razgovor sa decom krene u ovom smeru, pokušavam da ih osvestim šta je stvarno važno. Ni taj stan, ni taj auto, ni letovanja na određenim destinacijama… Važno je uživati, smejati se, biti sa ljudima koje najviše voliš. Stvarati uspomene zbog kojih ćemo kasnije odrasti u dobre ljude.
Koliko puta je taj isti tata koji vozi skupa kola, stao i dao prosjaku malo novca, hranu, odeću? Koliko je ta ista mama otišla do Crvenog krsta i poklonila bilo šta deci kojoj je to zaista neophodno? Nije greh imati više od drugih. Ali, učite decu važnijim stvarima. Novac i materijalne stvari dođu i prođu. Danas imamo, sutra možda nećemo imati. I šta će onda naša deca? Pasti u depresiju, jer ćete preći u manji i jeftiniji auto?
Obratite pažnju na vrednosti koje propagirate. Uložite u nešto što će deci zaista trebati. Pre svega, od njih napravite dobre i srećne ljude, ne vezujući zadovoljstvo za bilo šta materijalno. Nemojte se probuditi kada bude kasno.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
