Svi smo mi različiti. Težimo drugačijim stvarima. Imamo svojih strahova, briga, stresova, koraka, ciljeva… Lepih i ružnih iskustava. Dok jurimo svakodnevnicom, bivamo umorni, puni snage, tužni, srećni, ljuti, zadovoljni, uplašeni, ponosni…
Težimo boljem životu. Boljem poslu. Novcu. Imamo isplaniran dan nedeljama unapred. Težimo tome da imamo više vremena za svoju porodicu. I promašen mi je svaki dan kad god nisam sa njima, bez obzira koliko ga kvalitetno provedem. Odmah se javi griža savesti, jer nisam sa svojom decom.
Juče mi je tek sinulo. Počela sam sve da obavljam automatski. Trčim da uradim sve što sam isplanirala za jedan dan. Ako propustim jedno uključivanje veš mašine, nakupi se prljavog veša, kao da nisam danima prala. Isto tako je i sa sređivanjem kupatila i kuhinje.
A deca? Željna mame i tate, njihovog vremena i pažnje. Juče sam se uhvatila kako su mi i uživanja postala na sat: određeno vreme smemo biti na igralištu, određen broj minuta gledamo crtaće, žurimo da se okupamo i na brzinu pročitamo priče. Ako deca ne legnu do 9, sutra nas čeka dan pun umora i kenkanja, jer one su neispavane.
Ovakvo raspoloženje nije rezervisano samo za radne dane. Vikendom želimo da obavimo sve ono što nismo stigli tokom radne nedelje. I tako u krug. Pitam se, kako li to utiče na moju decu? Kako li silne trke, kašnjenja i svakodnevni stres da negde stignemo na vreme utiče na njihov razvoj i formiranje ličnosti? Shvatam da ovako živi 90 % roditelja. Nekome ko ima pomoć baka i deka je malo lakše, ali je poenta ista.
Naučite da usporite. Kada uspavljujem svoju decu počela sam da pevam pesmice za laku noć, bez obzira što nemam glasovnih mogućnosti za to. Ujutru spremim najlepše čokoladno mleko, kako bih svoju stariju ćerku izvukla pospanu iz kreveta da krene u školu. Mužu pošaljem neku mudru misao, koju iskopam na netu, jer nemamo vremena da čitamo knjige, a oboje to jako volimo.
Šta je Vaša sreća? Iskopajte tu misao i usavršavajte je do trenutka dok ne budete zadovoljni. Ja bih volela više vremena sa porodicom, ali posao retko kada traje ispod 8 sati dnevno. Zato, pustite sudove i mašinu za veš. Deca će tako brzo odrasti, a sve ostalo će proći. Naučite da živite sa prašinom na televizoru i ne brišite je svako malo. Imajte porodične rituale koji će nadomestiti one radne sate koje provodite bez dece.
Na primer, neka subota poslepodne bude rezervisana za šetnju, sladoled, bioskop, pozorište… Bilo šta što će ispuniti Vas i Vašu decu. Usporite. Život je samo jedan i činite sve da ga provedete onako kako želite. Šta je Vaša sreća?
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
