Kada razmislite o svom odnosu sa roditeljima, on se menjao iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Dok ste bili mali, pokušavali ste da ih slušate. Oni su Vaš uzor, pokušavate da budete vredni i radni kao oni. Čuvaju Vas, maze i paze. Igraju se, kupaju Vas, brišu suze.
Kada malo porastete i uđete u pubertet, oni Vas nerviraju. Ne razumeju Vas, konstantno Vam nešto brane, ne mogu da shvate Vaše probleme. Preterano brinu i zivkaju Vas. Kad god dođe do neke rasprave, oni Vam kažu: „Videćeš kad ti budeš imala decu“.
A onda zaista bude tako. Dobijete decu i izuvaju Vas iz cipela. Volite ih onako kako nikad niste ni sanjali da se dete voleti može, ali Vas istovremeno iznerviraju kao niko. I tako iz dana u dan.
Dođete u period kada Vaši roditelji nisu toliko upućeni, svašta možete bolje, nemaju toliko snage kao ranije. Želite da ih poštedite.Oni se sve manje druže i izlaze, rade po svom i ne slušaju Vas. Kao što Vi niste slušali njih dok ste bili mali.
Dugo sam razmišljala o tome. Čujem se sa njima i oni pričaju o nekim stvarima po stoti put, raspletu priču o komšiji Lazi, pečenim paprikama i prljavim šerpama, a Vi ne znate gde udarate. Nemate vremena za takve razgovore, pa ponekad budete i grubi.
Prvo sam pokušala da im objasnim, promenim neke stvari, urazumim da nije dobro za njih da toliko rade, da moraju malo odmoriti, prošetati, uživati u penziji. Od toga sam odustala. Kad malo bolje razmislim, tvrdoglava sam na njih i sigurno se ni ja neću bolje ponašati u tim godinama.
Odustajem da ih menjam. Žive svoj život 70 godina, preživeli su svašta i sigurno se neće menjati. Pokušaću da ih razumem. Pokušaću da je saslušam mamu koja 10 minuta priča o pečenim paprikama i tatu koji 10 minuta priča o komšiji Lazi. Jer, njima je to važno.
Setite se da su oni Vas slušali dok ste plakali zbog izgrebanih kolena i prolazili kroz burne faze odrastanja. Sigurno im to nije bio najveći problem i razmišljali su kako da Vas prehrane i izvedu na pravi put. Učinite i Vi isto. Sada budite tu za njih. Nemojte biti grubi.
Vrednosti i način života su se promenili. Mnogi su otišli u drugi grad, državu, kontinent. Pronađite 10 minuta dnevno i nazovite ih. Njima će to značiti. Žele samo da Vas čuju i znaju da ste dobro. Možda će Vam biti dosadni, ali i Vi ćete biti takvi svojoj deci.
Prihvatite činjenicu da sada Vi brinete o njima, na neki način. Ako imate sreće, roditelji su Vam zdravi i pokretni. To je ogromna radost. Mnogi su već umrli ili su bolesni, pa ne mogu samostalno da se brinu o sebi. Pokušajte da razumete njihove muke, oni su bili tu da razumeju Vaše dok god niste sami stali na svoje noge.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
