Naslov Vas pomalo može zbuniti, jer nijedna majka nije lenja. Čak i kad ostane sama, pa treba malo da odmori, ona krene sa obavljanjem kućnih poslova. Lenja majka nije zapravo lenja. Ona samo ne obleće oko deteta previše, nije prezaštitnički nastrojena, uzme neki predah tokom dana kada je deca ne zovu i ne trebaju.
Lenje majke puštaju svoju decu da budu samostalna. Ne hrane ih, ako je dete već naučilo samo da jede. Ne oblače ih, ako dete zna samo da se obuče. Ne rade domaći umesto njih, niti pakuju školsku torbu. Puštaju decu da donose odluke, kada im uzrast to dozvoljava. Ne sklanjaju igračke umesto njih. Puštaju decu da greše, jer znaju da je to jedini način da deca nešto nauče.
Zbog čega su ove majke sjajne, bez obzira što su dobile epitet „lenje“? Zato što njihova deca budu samostalnija. Imaju poverenja u svoje sposobnosti. Dete dobija priliku da vežba, a samim tim bude sve veštije u određenim aktivnostima.
Odnos između ovih majki i dece je bolji. Dete sebi veruje. Nema nepotrebnih strahova. Ove majke su svesne da decu trebaju štedeti svojih strahova, a samim tim – ne prenositi ih. Nema potrebe da plašite dete unapred. Jedno je biti oprezan, a sasvim drugo plašiti se svega i svačega.
Pre nego što krenete u prezaštićivanje sopstvene dece, razmislite koji segment Vašeg života ne štima. Na primer, ako je karijera majke ugrožena, nezadovoljstvo može preneti na odnos sa decom. Ili, ako bračni odnos ne funkcioniše, majka pokušava da uspostavi kontrolu sa detetom.
Kao roditelj, morate se stalno preispitivati. Razvijajte se zajedno sa svojim detetom. Ulažite u svoje sazrevanje. Pokušajte iz dana u dan biti bolji. Učimo dok smo živi, a biti roditelj je najteži mogući posao.
Naučite da oprostite sebi ako ste u nečemu pogrešili. Niko nije savršen. Ako napravite grešku, reagujete burno u nekoj svađi – izvinite se detetu. Time ćete mu pokazati da brinete, da ste odgovorni i pravični. A to je nešto čemu želite da naučite svoju decu, zar ne?
Svet se menja kada postanete mama. Ali, to ne znači da se Vaš život završava. Malo se opustite. Ako ste sve vreme u grču, takav način funkcionisanja ćete preneti i na svoje dete.
Dete treba da vidi mamu koja zna šta radi kada naiđe na neku prepreku. Nema potrebe da paničite, jer ćete detetu na taj način otvoriti vrata svim mogućim nesigurnostima. Ne treba baš sve biti pod konac, jer to nije moguće u svakom trenutku. Vama niko neće reći hvala, a takav stav će doneti više štete, nego koristi.
Dozvolite sebi da ponekad budete lenja mama. Neće biti kraj sveta i Vaše dete će biti sigurnije u sebe.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
