Jutro je. Starija ćerka polazi u školu. Pospana je. Ne ide joj se. Nije raspoložena. Posle milion lepih i korisnih razloga zbog čega mora ići u školu, govorim joj: „Moraš. Škola je obavezna.“ Istog časa shvatam koliko sam pogrešila što sam izgubila strpljenje.
Razmišljam koliko su danas roditelji zbunjeni. Deca moraju imati obaveza. Tačka. Nekad im se neke stvari neće raditi, kao ni nama odraslima. Ali, to je život i to tako moraju prihvatiti. Nije sve uvek ružičasto, a da bi nešto postigli moraju stvarno povući rukave i raditi.
Sa druge strane, roditelji su bombardovani porukama o dečijem samopouzdanju, slobodnoj volji, paleti izbora, kreativnosti, mašti… Ne smemo im stati na put, moraju sami odlučiti, ne smeš viknuti na njih, nema kazne, sve se mora strpljivo i polako objasniti milion puta…
Šta dobijamo? Decu koja i te kako znaju šta hoće. Decu koja neće znati ništa sama, jer uživaju u balonu zaštićeni od svega. Decu koja ne moraju ništa ako neće. Roditelji koji su preplašeni osuđujućih pogleda, jer im se dete na ulici ponaša kako ne treba, a oni mu ne smeju ništa reći, osim: „Ljubavi, nemoj tako, to nije lepo. Smiri se, evo mama će ti kupiti kinder jaje…“
Bila sam ušasnuta razgovorom dve mame na igralištu koje pričaju o šminkanju i ružu za usne, a devojčica od 5 godina uveliko našminkana crvenim karminom i ne sme da potrči jer će se uprljati… Dokle smo mi to stigli?
U redu, napredovali smo i razvijamo se kao društvo u svakom pogledu, ali dete se ne može vaspitati u ružičastom svetu, jer taj svet ne postoji. Mora malo osetiti i vršnjake koji će mu reći ne, suprotstaviti se, malca koji će im oteti igračku na igralištu…Da, sve je to za decu, tako smo i mi odrastali, a ako budete iza njih svakog trenutka, neće se snaći u ovom svetu, koji je daleko drugačiji i suroviji nego što je bio pre 20, 30 godina.
Naravno da ih nećete izlagati nepotrebnim stvarima i bespotrebno traumirati, ali zbog čega dete ne treba da skloni svoju sobu i vrati igračke na mesto? Zašto dete ne treba samo pakovati torbu za školu? I moje omiljeno: roditelji rade domaće zadatke svoje dece! Ko ide u školu?!
Moraju se malo pomučiti, probati, pogrešiti, imati milion propusta jer će na taj način najviše naučiti. Ne kupujte im najnovije telefone, laptopove, ajfone! Pobogu, šta će to njima! U redu je umereno gledati crtaće i igrati igrice, ali visiti stalno na društvenim mrežama i gledati razne gluposti bez roditeljskog nadzora je krajnje neodgovorno.
Deca provode slobodno vreme tako što idu sa roditeljima po tržnim centrima? Odvedite ih na igralište. Salaš. Mazite životinje. Naučite ih šah, igrajte karte i društvene igre. Skuvajte ručak. Naučite ih da razbiju jaje. Naprave tortu. Odvedite ih u očevu ili dedinu radionicu.
Pokažite im pravi život. Naučite ih pravim vrednostima. Nemojte upropastiti buduće generacije!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
