U prethodnom periodu niko od nas nije bio pošteđen dodatnog stresa, neizvesnosti i pojačanog straha usled prisustva aktuelnog virusa. Svakodnevnica nam se drastično promenila. Imamo problem oko organizacije u svim sferama, počev od posla, pa do vrtića i škole. Sve to, primetili mi ili ne, ostavlja psihološke posledice na naše fizičko i psihičko zdravlje.
Anksioznost, panični napadi i depresija su u stalnom porastu, a u narednom periodu se očekuje i pogoršanje. Kako se snaći i pomoći sebi u ovakvim situacijama? Želite da sve to prestane, a ne znate odakle da krenete.
Anksioznost nije nimalo prijatna, jer je mogu pratiti simptomi poput lupanja srca, otežanog disanja, pojačanog znojenja, glavobolja, mučnine… Na sve te simptome dodajemo negativne misli i plašimo se da ćemo izgubiti kontrolu. Osećamo krivicu jer ne umemo da se izborimo sa stresnim situacijama, što stvara dodatni pritisak.
Anksioznost neće nestati samo ukoliko mi to jako želimo. Pre svega, moramo spoznati zbog čega se javlja, u kojim situacijama, šta nam je to toliko strašno da se trenutno ne možemo izboriti sa tim. Ovakvo stanje održavamo preteranom pažnjom i značajem koji se pridaje simptomima anksioznosti. „ Zašto se ovo baš meni dešava?! Kada će prestati?! Kako ne mogu ovo da kontrolišem?!“
Pokušajte da ne osuđujete sebe i govoriti da ste glupi ili slabi zato što se to baš Vama dešava. Prihvatite da anksioznost ima svoj početak, tok i kraj. Nemojte bombardovati sebe pitanjima i krivicom. Razmislite šta je ono što Vam stvara dodatni pritisak, čime ste to nezadovoljni ili neraspoloženi, šta možete da uradite u svom životu kako biste bili srećniji…
Isto tako, ne očekujte da će anksioznost nestati preko noći. Čak i kad budete išli pravim putem – simptomi će se smanjivati postepeno, biće blaži i javljaće se ređe. Ne bežite od svojih problema. Od sebe se nikad ne možete sakriti. Ne pokušavajte da suzbijete ili potisnete simptome, jer ih se tako nećete rešiti.
Vežbajte različite tehnike opuštanja. Sedite u Vašu omiljenu fotelju, opustite se i pokušajte da se setite neke situacije u kojoj ste bili izuzetno anksiozni. Skoncentrišite se na simptome, ali ih nemojte analizirati. Izbegnite sve te kritikujuće misli. Zamislite da su one film koji samo gledate.
Pustite ih da se dogode. U jednom momentu će dostići svoj vrhunac, ali će postepeno početi da se smanjuje njihov intenzitet. Tennzija će početi da pada, smirivaće se Vaše ubrzano disanje ili lupanje srca. Dišite duboko.
Šta ste sada uradili drugačije od svih prethodnih situacija? Bili ste pribraniji, pustili joj da izađe iz Vas i da se desi. Niste je potiskivali. Naučili ste da ona traje nekoliko minuta, a onda počinje da se smanjuje. Pratite svoje telo. Ne bežite od toga da ste osetljiviji od drugih ljudi. Što pre prigrlite tu stvarnost i zavolite sebe zbog toga, pre ćete osećati olakšanje. Ovo je samo jedna od tehnika koja se koristi. Ako ne uspete sami i vremenom ne postane lakše, obratite se stručnom licu.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
