Juče sam čula najgoru vest. Umrla mi je poznanica posle teške bolesti. Ostavila za sobom troje male dece. Razmišljala sam kako sam ja provela taj dan.
Bila sam neispavana. Pila kafu, dok su deca skakala oko mene. Vodila sam ih na Strand. Igrala se sa njima. Nervirala se što neću stići da usisam i što mi kasni plata. Slušala stariju ćerku koliko je uživala na svom rođendanu pre par dana i kako joj je to bio najlepši rođendan ikada. Zahvaljivala se do neba. Bila sam ponosna na nju. Shvatila da ona za dva meseca kreće u školu. Gledala mlađu kako neumorno priča i privlači pažnju, iako je do pre par meseci jedva progovarala.
Čula sam se sa kumom. Žalile smo se koliko smo umorne zbog posla i male dece. Žalile se kako nemamo pomoći. Maštale o nekom letovanju za koje nemamo novaca. Maštale o naših pet minuta koje ćemo provesti bez prekidanja, bez presvlačenja, menjanja pelena, dečijeg tužakanja. Zamišljale prelepe predele. Sve u svemu, bile nezahvalne!
Na kafi. Na deci. Na njihovom osmehu. Na to da zapravo imamo sve! Zdrave i prave. Na poslu u kojem ipak uživamo i volimo to što radimo. Na roditeljima koji su nas podigli i omogućili sve u čemu danas možemo uživati. Na pametnim odlukama. Sreći. Pameti.
Zbog posla kojim se bavim čujem najgore moguće sudbine. I svaki put shvatim da se ja nerviram zbog gluposti. Veliki deo nas se nervira zbog gluposti. Svesna onoga šta stvarno može da nas zadesi, sada se radujem!
Radujem se neumornom pričanju moje dece! Stavu zbog kojeg će jednog dana umeti da kažu „ne“ iako nas sada to, kao roditelje, intenzivno nervira. Shvatam da me više ne nerviraju postupci drugih ljudi do te mere, jer su odraz njihovih shvatanja i razmišljanja, a ne mojih.
Stalno nešto jurimo i želimo neuhvatljivo. Ne shvatamo koliko smo sreće imali. Ne shvatamo da se život stvarno može promeniti u svega nekoliko sekundi i da trebamo uživati u svemu lepom što nas okružuje, a da umanjimo uticaj onog ružnog. To nekad znači hrabrost, odlazak od nekih ljudi ili jednostavno ne obraćanje pažnje na njihovo nezadovoljstvo.
I zaista je sve način posmatranja života. Nemojte dozvoliti da kasno shvatite reči i savete poput: „Jedan je život! Živi kao da ti je svaki dan poslednji!“
Vodite računa da svaki dan učinite nešto lepo za sebe. Obratite pažnju sa kakvim mislima se susrećete tokom dana. Verujte mi da one imaju veze sa mnogim stvarima. Probajte da učinite jednu novu stvar svakog dana. Menjajte ono što Vam se ne sviđa. Jačajte ono u čemu uživate.
Život je stvarno samo jedan. Što pre to budete shvatili, lepše ćete ga provesti. Ne gubite živce i vreme na nebitne stvari.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
