Tek kada se desi nešto strašno, mi shvatamo koliko nam je period pre toga bio dobar. Tek kada se desi nešto opasno, mi shvatamo koliko su nam značile sitnice na koje nismo previše obraćali pažnju ili smo ih uzimali zdravo za gotovo.
Mnogi se boje, paniče, totalno su promenili svoju rutinu zbog virusa. Ne druže se sa ljudima, imaju samo mali broj kontakata, ne idu kod svojih bliskih prijatelja, a naročito roditelja ili bilo koje starije rodbine. Sada shvatamo koliko je odlazak kod prijatelja bio precenjen. Po dvadeset prijatelja je ispijalo piće, pevalo, prepričavalo uspomene.
Tek sada shvatamo koliko nam roditelji nedostaju, iako imamo svojih obaveza, posao, decu. Tek sada shvatamo koliko su nam pomagali u malim stvarima. Tek sada shvatamo da nemamo na koga da se oslonimo, jer su samo roditelji uvek bili tu kada su nam deca bolesna, kada je nešto gorelo u poslednjem trenutku, kada smo ostali bez dinara.
Posledice su ogromne, počev od fizičkog zdravlja, pa sve do psihičkog. Ljude dodatno ubija neizvesnost, nepoverenje u medije, političare, doktore, teorije zavere… Svi smo zbunjeni bez obzira na nivo inteligencije i više ne znamo šta nam je bolje činiti. Depresivni, anksiozni i panični poremećaji su u porastu kod svih uzrasta, ne samo kod onih koji su bili u izolaciji.
U nerednom periodu, psiholozi, psihoterapeuti i psihijatri će imati pune ruke posla (tek kada utihne ova epidemija, jer se sada ljudi boje bilo kakvih dodatih kontakata). Kada nam popuste svi mehanizmi odbrane, psihički problemi će biti najispoljeniji.
Ono što je važno, jeste da sebi pomognete na sledeći način: prihvatite da je ova situacija trenutna. Završiće se za par meseci, pola godine, godinu… Sve to vreme budite hrabri i odgovorni, ne čitajte sve te mračne prognoze i proricanje negativne budućnosti.
Pazite na sebe i svoju porodicu, nosite maske, ne radite ono što u ovom trenutku nije neophodno. Razgovarajte o onome što osećate. Čujte se sa najboljom prijateljicom, razgovarajte sa partnerom, radite nešto što volite.
Shvatite ovo kao neku pauzu, pa uradite ono za šta nikad niste imali vremena. Ovaj težak period će proći, a kako ćemo mi izaći iz njega, zavisi od nas i naše snage.
Nadam se da ćete posle svega ovoga znati više da cenite dragocene trenutke kojih u životu ima puno, pitanje je samo koliko obraćamo pažnju na njih. Razmislite, da li nam je, ipak, bilo lepo i da li smo propustili svakodnevno uživanje? Nadam se da smo nešto naučili i da ćemo u narednom periodu biti mudriji i zreliji.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
