Milion puta dnevno pomišljate da Vam je dete u pubertetu, iako je predškolskog uzrasta. Na svaki Vaš uobičajen zahtev, reaguje burno, ne želi da Vas posluša iako ste 100% sigurni da Vas je čulo. Za sve ima svoje načine i razloge. Ponavljate, ponavljate i još malo ponavljate, ali ništa. Kada ste “ispucali” sve načine koje ste znali, a vidite da i dalje nema pomaka, pitate dete zbog čega se tako ponaša… O čemu se tu, zapravo, radi?
Što dominantnije postavite svoj zahtev, dete buntovnik će reagovati većim otporom. Ovakvi zahtevi predstavljaju okidač za stres i dete počinje da se “brani”, iako ga niko nije napao. Što ste glasniji i više stežete kaiš, to će dete burnije reagovati. Ono to ne radi namerno kako bi Vas iznerviralo, već impulsivno. Racionalni deo mu se prosto izgubi u ovakvim situacijama.
Šta možete učiniti? Ne trebate popuštati i raditi onako kako želi Vaše dete. Ne trebate izbaciti sve što ono ne želi da radi. Jednostavno, morate promeniti pristup. Ključ se krije u načinu na koji tražite detetu da nešto uradi.
Na primer, želite da skloni igračke. Napravite od toga igru. Recite mu da je sada vreme za spavanje i da su igračke umorne isto kao ono. Ispričajte mu da će se najbolje osećati ako sada odmore, pa će ujutru ponovo biti raspoložene za igru. Ako je dete starije, pa treba da uradi domaći zadatak, dogovorite se u koje vreme mu najviše odgovara da radi domaći. Pitajte ga koji način mu je zanimljiviji. Poslušajte šta će reći. Buntovna deca obično imaju hiljadu predloga za zanimljiviji i kreativniji rad i ne vole da rade na uobičajen način koji prihvata većina.
Kada čujete predloge ne znači da ćete pristati na sve. Pregovarajte. Postavljajte pitanja. Pitajte dete šta bi uradilo da je na Vašem mestu.
Obratite pažnju na to kada se ove buntovne reakcije najčešće javljaju. One su najizraženije kada je dete gladno, umorno ili pospano. Čak i odrasli budu nervozniji kada osećaju glad. Zato, ako nešto možete odložiti za drugi period dana kada je dete odmorno i sito – učinite to.
Biće situacija u kojima nećete moći da popustite, jer drugi način ne postoji, nešto se mora odmah uraditi ili je suviše važno. Tada očekujte burne reakcije. Tada ne objašnjavajte, nemojte dodatno stresirati dete. Što manje budete reagovali, neprikladna reakcija će brže proći. Pripremite se i na to.
Upoznajte svoje dete. Pratite kako reaguje u određenoj situaciji. Razgovarajte o svemu tek kada stres prođe. Tada ćete dobiti najviše informacija. Pratite koje situacije proizvode najviše emocija. Naoružajte se strpljenjem. Umesto osećaja krivice, pokušajte da pronađete nov način. Ponekad će biti potreban nov pristup, iako je do tad isprobani skroz delovao. Rastite i menjajte se zajedno sa svojim detetom.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
