Vanredno stanje i izolacija, širenje istinitih i lažnih vesti, slušanje različitih stručnjaka i nestručnjaka, razgovori sa komšinicom koja paniči i kad treba i kad ne treba, doveli su do straha za sopstveno i zdravlje porodice. Zabrinutost, strepnja i anksioznost su postali naši svakodnevni pratioci. Stres raste, a imunitet slabi.
Verujte, niste sami, ni jedini. Jedva čekamo da se sve ovo završi,ali budite spremni da će posledice ostati (barem neko vreme). Mnogo više ćete obraćati pažnju na higijenu, verovatno ćete i dalje dezinfikovati kvake, prekidače i radne površine. Prepašćete se kada se neko u Vašoj okolini zakašlje ili kine (iako znate da je aktuelno i vreme alergija).
Ostanite smireni. Različiti strahovi, brige i strepnje će još neko vreme biti pojačani kod svih nas. Važno je da znate da ih iskontrolišete i da ne dozvolite da Vas svi ti osećaji preplave. Oni imaju zaštitnu ulogu, jer se zbog njih ponašamo odgovornije. Ali, isto tako, ako sa njima preteramo, možemo sebi stvoriti nepotreban psihološki teret.
„Živ se čovek na sve navikne.“ Dobra stvar je u tome što imamo izrazitu moć adaptacije. Posle određenog vremena se navikavamo čak i na one stvari kojih smo se u početku izuzetno plašili. Naravno, ovo ne važi za sve situacije. Češće pranje ruku, rukavice i maske će biti nešto na šta ćemo se vremenom navići i neće nam smetati kao na početku.
Ne odustajte. Kada se sve bude vratilo u normalu, možda ćete imati različite vrste blokada, pojačano znojenje, probavne smenje i onaj osećaj treme u stomaku kad god budete trebali da odete u neku gužvu. Važno je da nastavite sa svakodnevnim aktivnostima uprkos tome. Ovi neprijatni osećaji će postajati sve manje izraženi samo ukoliko odlučite da im se oduprete. Ako se budete povukli iz ranijih aktivnosti i promenite sebi život iz korena, samo ćete još više učvrstiti sve postojeće strahove.
Važno je da postanete svesni sebe i svojih strahova. Nemojte ih gurati pod tepih i govoriti da će proći sami od sebe, a Vi ne radite ništa po tom pitanju. Ukoliko se nelagodnost vremenom bude pojačavala i sve ovo poprimi problematične oblike koje Vas „izuvaju iz cipela“, obratite se stručnjaku koji će Vam pomoći da sve ovo prevaziđete.
Nemojte strahove prenositi deci. Ako su mala, mnogo toga još uvek neće znati i razumeti, ali će videti preplašenu mamu ili tatu i usvojiće ovaj model ponašanja. Razgovarajte sa njima, pitajte ih šta ih muči i čega se plaše. Recite im da će sve ovo polako i postepeno proći. Naučite ih kako da vode pojačanu dezinfekciju ruku.
Dajte sebi malo vremena. Ne očekujte da sve bude kao i ranije, jer neće biti. Ali, znajte da je to normalna reakcija na nenormalnu situaciju. Biće Vam lakše.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
