Koliko puta jedna mama pomisli: „Da li sam bila suviše stroga? Zbog čega sam tako reagovala? Što sam viknula? Da li sam trebala da ih kaznim? Da li sam ipak mogla sa više strpljenja? Možda sam trebala da ih pustim? Žao mi je…“
Lista je predugačka i svaka mama ih postavlja često, čak i na dnevnom nivou. Sve dok ne odrastu i postanu svoji, ne znamo da li smo uradili pravu stvar, da li smo ih vaspitali kako treba i da li smo im preneli dovoljno veština za snalaženje u životu.
Najteže je balansirati: pružiti dovoljno ljubavi i topline, a sa druge strane biti dovoljno čvrst kako od njih ne bismo stvorili nesamostalne ljude, umesto kojih sve radimo. I mene često muče slična pitanja, ali kada u tome preteram, jedna stvar me uteši – posmatram ih kako se snalaze u problematičnim situacijama, odnosno kako se ophode jedna prema drugoj.
Starija je trebala da dobije vakcinu. Uskoro polazi u prvi razred. Posle mora ubeđivanja i suza, napokon smo završile. Mlađa je stalno bila pored nje i posle svake suze ponavljala: „Volim te, brzo će proći. Nemoj da plačeš.“ U čekaonici su svi umirali od smeha, a ja sam bila ponosna mama.
Nisam mogla da verujem da se tako ponašaju u kriznim situacijama, zato što se tokom dana posvađaju milion puta i ponekad nešto ne žele da podele. Zbog toga sam bila zadovoljna, jer sam znala da se sve te moje priče ipak negde zadržavaju u njihovoj glavi.
Decu usmeravajte jedne na druge. Važno je da budu bliski i da uvek imaju jedno drugo za bilo kakav životni problem. Kada se posvađaju, nemojte to doživljavati kao svoj lični neuspeh. Oni se bore, uče pregovaranju, traže svoje mesto i žele da se obrati pažnja na njihove želje i potrebe.
Zar nije bolje da dete bude glasno i živahno dok je malo? Bolje je da nauči da se bori za sebe, nego da bude tiho i povučeno, pa da kasnije ne zna da se suprotstavi onima koji to zaslužuju. Kad Vam ponestane snage i strpljenja za njihova svakodnevna pitanja, radoznalost i živahnost – setite se ovoga.
Nemojte živeti svakog dana sa krivicom. Ona Vam neće dozvoliti da uživate u njihovom detinjstvu. Normalno je da se često preispitujete, ali nemojte u tome preterivati. Važno je da radite najbolje što umete i da imate želju za stalnim učenjem novih stvari. Nećete na isti način vaspitavati svako svoje dete, niti ćete biti savršen roditelj u svakom momentu.
Ali, ne zaboravite, Vašem detetu ste najbolji. Ono nema tako oštre kriterijume kao Vi i sigurno će Vam oprostiti onda kada u nečemu preterate ili napravite grešku. Budite uporni, istrajni i Vaš trud će se isplatiti. Ulažite u vreme koje provodite sa decom i svaki dan učinite najboljim, bez obzira gde se nalazite.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
