Vanredno stanje u državi je svašta donelo. Dok neki šire paniku i sebičnost, praveći zalihe hrane i toalet papira, gurajući se da nešto kupe, drugi se ponašaju neodgovorno i sede po kafićima ne poštujući nikakve preporuke, savete ili zabrane.
Ali, kao i uvek, iznenadi nas ponašanje u kritičnim situacijama, pa shvatimo da imamo i ljude koji će svojim starijim komšijama doneti lekove i hranu, izbaciti smeće ili pomoći na bilo koji drugi način.
Dani pred nama će biti izuzetno teški. Dok sedimo u svojim stanovima, organizovali smo izlaske na balkone i terase, tako što ćemo tapšati medicinarima, svim lekarima, medicinskim sestrama i tehničarima koji rade svoje poslove umorni i neispavani – jer dovoljno ljudstva nema.
Uvek se nađe neko „pametan“ na društvenim mrežama koji mora pokvariti sve. Pa tako, farmaceuti iz apoteka su se našli prozvani, jer se njima ne tapše, ljudi se žale što mnogi lekari i sestre nisu ljubazni i puni razumevanja (u svoj ovoj vanrednoj situaciji, možda očekuju i kafu da im posluže…).
Bune se što ne tapšemo komunalnim službama koji odnose smeće. Bune se prodavači što i dalje opslužuju ljude u prehrambenim prodavnicama. Čak se i frizerski saloni bune, jer i oni nastavljaju da rade svoj posao! Ne razumem, koja je to sličnost između frizera i medicinskog osoblja? Ne nipodaštavam ničiji posao, ni struku, svi mi radimo ono što najviše volimo ili ono što moramo kako bismo prehranili svoju porodicu. Ali, kakva je sličnost kod pranje kose, feniranja i šišanja sa negom bolesnika, povraćanja, presvlačenja, operisanja?!
Narcisoidnost pojedinih ljudi prevazilazi sve granice normalnosti. Svi žele medalju za sve, pa čak i oni koji su tu gde jesu zbog sopstvenih odluka, delanja i ponašanja! Gde god se okrenete, čujete samo JA, JA, Ja, pa još jednom JA!
Nije nikom lako, svi se mi borimo i radimo najbolje što umemo, ali zbog čega Vam pada teško to što se aplaudira medicinarima čitav minut tokom dana? Kakav Vi to nerešen problem imate, pa Vam i to smeta?!
Svaka čast pojedincima i svaka čast onome ko je počeo sa idejom aplauza! Ljudi sa teškim respiratornim infekcijama umiru, a onda se neka osoba nađe prozvanom što ne aplaudiramo svim strukama?!
Zapitajte se zbog čega Vam je potrebna takva vrsta priznanja! Zbog čega Vam nije dovoljno da ste ponosni sami na sebe zato što gurate kad je najteže kako god znate i umete?! Zbog čega Vam nije dovoljno to što Vaša deca imaju takvu majku, muževi takvu ženu, roditelji takvo dete?
Imajte malo više razumevanja u teškim situacijama. Nemojte misliti samo na sebe i neprestano biti nezadovoljni. A kad smo već kod toga, da sam na Vašem mestu, zapitala bih se zbog čega sam nezadovoljna svim i svačim i zbog čega me određene stvari mogu izvesti iz takta!?
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
