Danas nije neuobičajeno kada vidite malo dete koje se snalazi na roditeljskim telefonima kao mi odrasli. Traži pesmice, videa, „skida“ igrice i ne obraća pažnju na svet oko sebe. Mame gotovo i da ne mogu bez te pomoći u nekom momentu tokom dana. Međutim, da li preterujemo?
Svi znamo koliko je naporno imati dvoje ili troje male dece. Pri tom, sve radite uobičajeno – kuvanje, peglanje, spremanje, usisavanje… Dete živi u vremenu kada su mobilni telefoni i sve ostale „virtuelne igračke“ neophodne. Zbog toga nije realno reći da ono ne sme ni malo da se bavi takvim sadržajem. Ali, morate pratiti nekoliko smernica kako ne biste napravili štetu sopstvenom detetu.
Ne smete detetu davati uređaje suviše rano. Pre drugog rođendana nikako, a poželjno je i više od toga. Dete treba da razvije govor pre nego što pomislite da mu ovu „pomoć“ stavite u ruke. Zbog toga je poželjno da što više odugovlačite. Zbog čega?
Nikakva interakcija ne proizilazi iz ovih uređaja. Dete prati zanimljiv sadržaj koji od njega ne zahteva nikakvu povratnu informaciju. Što više vremena dete provodi uz ove uređaje, veća je verovatnoća da će doći do smetnji u razvoju emocionalne inteligencije i socijalnih veština.
U kontaktu sa roditeljima, vršnjacima i drugim bliskim osobama dete se uči empatiji. Polako, ali sigurno shvata da nisu važna samo njegova osećanja, već da mora i da pomogne, sačeka, odloži zadovoljenje sopstvenih potreba.
Čekajući u redu za tobogan, ono se uči strpljenju. Kada neko od drugara padne, ono će prići i pomoći mu, pomaziti ga ili videti da će to isto učiniti roditelj ili bilo koja druga osoba. Svaka situacija je važna. A šta se dešava sa mobilnim telefonom? Sve informacije se dobijaju odmah, potreban je samo jedan klik i dete zadovoljava sva trenutna interesovanja i potrebe. Dete time uči da nema potrebe da se ulaže bilo kakav dodatni napor da postignu određeni cilj.
Zbog toga je potrebno da što više vremena provede u kontaktu i komunikaciji sa roditeljima, razmenjujući iskustva i osećanja. Izvedite ih napolje. Pustite ih da čekaju sa Vama u redu. Kada idete u nabavku namirnica, vodite ih sa sobom. Pričajte im šta Vam treba, zbog čega, koliko nešto košta, kako mama i tata puno rade da bi sve to mogli da priušte… Ne trebamo da im olakšavamo svaki trenutak, jer je svaki uspeh proizvod dugotrajnog rada i truda. Ništa se ne dobija preko noći.
Pustite ih da im bude dosadno. Tada se mozak dodatno napreže, jer deca uvek žele nešto da rade. Tada smišljaju, kreativnost i mašta se razvijaju i ono pronalazi način da zabavi samog sebe. Nemojte sve raditi umesto njih. Znam, mnogo je teži takav način vaspitanja, ali verujte mi da ćete sebi učiniti medveđu uslugu ukoliko spas uvek tražite u mobilnom telefonu.
Telefon im dajte na kratko, na 15 minuta, eventualno pola sata tokom dana. Igrajte se što više, suočite ih sa realnošću na njima prihvatljiv način.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
