Došla sam kući sa posla. Iscrpljena. Pospana. Umorna. Pre toga, nisam najbolje spavala nekoliko noći. Njih dve su se posvađale oko neke igračke. Počupale su se za kosu. Krenula sam da vičem. Obe su bile kažnjene. Tog dana nije bilo crtaća i slatkiša.
Sve bi to bilo u redu da je ostalo samo na tome. Ali, dok nisam izustila da su kažnjene na taj način, ja sam vikala na njih. I to dosta. Iznenadila sam samu sebe. Nemo su me posmatrale, a narednih 15 minuta u kući je vladala tišina.
Razmišljala sam koliko sam ja stroga prema svojoj deci. Često se desi da viknem, da me pomere sa mesta i da zaista ne razumem zbog čega im nešto ponavljam hiljadu puta. Sigurno ste pročitali hiljadu priručnika o roditeljstvu. I nikad ne uspevate da budete savršeni. To je u redu. Sve dok se neke greške jave retko i ponekad.
Pitam se: zašto toliko vičem, kada znam da time ništa neću dobiti (osim trenutnog mira i tišine koja traje čitavih pet minuta)? Zbog čega im šaljem pogrešan način razmišljanja i delanja u situacijama kada se određen problem treba rešiti?
Stavite se na njihovo mesto. Da li Vi naučite lekciju kada se šef izdere na Vas ili ste samo povređeni i ljuti, kako na sebe što ste pogrešili, tako i na njega što Vam se obratio na takav način? Ono što deca zapamte nisu Vaše reči. Ona će pamtiti Vaš izraz lica, ružne reči, viku, nerazumevanje… Nastavite li ovako, ona će naučiti da se u kriznim situacijama tako reaguje. To će primeniti kasnije prema vršnjacima, nastavnicima, prijateljima, partnerima…
Tako je reagovala moja mama u nekim situacijama. Sreća, pa je iza tog vikanja bilo milion, drugih lepih stvari i mi smo danas bliske. Ali, vreme je danas drugačije. Roditelji rade po ceo dan. Rade dva posla. Ne stižu da obave ni najosnovnije stvari. I nemaju vremena za sopstvenu decu i porodicu, barem ne na onaj način kao što je to bilo ranije.
Novac je prolazan. Karijera je prolazna. Vaša frizura ili nokti su prolazni. Ali, odnos sa Vašim detetom će Vas pratiti čitavog života. Oduvek sam govorila da ću imati mnogo manje para, ali ću se zato više posvećivati sopstvenoj deci.
Ako se desi da viknete, brojite do deset. Setite se sve ono što želite reći, ali mirnim tonom. Nema potrebe za glasne ili grube reči. Ako su već Vaši roditelji u nečemu grešili, nemojte istu grešku i Vi ponavljati.
Svesniji ste, moderniji, imate milion mogućnosti više za novim znanjima i informacijama. Uložite u odnos sa Vašim detetom. Ako pogrešite, najstojte da to ispravite i ne ponavljate. Nemojte biti toliko strogi. Budite dosledni,ali puni ljubavi, razumevanja i strpljenja.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
