Roditelji se svakodnevno bore sa uspostavljanjem autoriteta. Ovaj poduhvat nije nimalo lak, ukoliko želite da ga „odradite“ onako kako treba. Autoritet ne treba mešati sa fizičkim kažnjavanjem. Da, ukoliko ga budete kaznili na taj način, dete će Vas verovatno poslušati. Ali, šta ćete raditi kasnije?
Nedavno sam razgovarala sa kolegom o autoritetu. Pričali smo o tome koliko se drugačije vaspitavaju devojčice i dečaci. Ne sećam se da sam ikada dobila batine od svojih roditelja. Dok je moj kolega batine dobijao veoma često. Ali, o jednoj njegovoj izjavi sam dugo razmišljala. Pričao mi je kako ga je otac često tukao, jer je bio poprilično nevaljalo dete. Ali, kada je bio dovoljno „veliko dete“, čak ni batine nisu palile. Sačekao bi da ga otac istuče i nastavio da radi po svom. Rekao je: „Znam šta mi sledi. Hajde da završimo sa tim, pa da nastavim.“
Dakle, fizičko kažnjavanje Vam može „raditi“ posao neko vreme, dok su deca veoma mala. Isto tako, kod neke dece može funkcionisati, dok kod druge ne može. Ali, šta ćete kasnije? Deca veoma brzo shvataju neke stvari. Ona nas posmatraju i verovatno nas poznaju bolje nego što mi poznajemo sami sebe.
Sa izgradnjom autoriteta i poštovanjem se počinje odmah po rođenju. Naravno, moramo voditi računa da su sve naše reakcije prilagođene dečijem uzrastu.
Sa decom uvek morate razgovarati. Svaki svoj korak i svaku svoju kaznu morate objasniti. To ne znači da im se pravdate za svoje postupke. To znači da im morate objasniti zbog čega im je nešto dozvoljeno, a zbog čega nije. Recimo, ukoliko Vam dete šara po zidu, objasnite mu zbog čega to ne sme raditi. Kažite mu kako će doći majstor da sve to popravi. Moraćete da mu platite za posao koji je učinio i tada nećete imati dovoljno novca za novu dečiju igračku. Nakon svega toga mu ponudite papir, svesku ili bojanku i objasnite da se po tome piše i šara.
Zaboravite prazna obećanja. Recimo, ukoliko dete ne želi da skloni svoje igračke, kažite mu: „U redu. Nikakav problem. Pošto ne želiš da skloniš igračke, danas nećemo izaći napolje.“ Ali, nikad mu nemojte obećavati nešto što ne možete da učinite. Nemojte mu reći: „Ostaviću te samog u stanu.“ Dete će veoma brzo shvatiti da ga nikad nećete ostaviti samog u stanu dok je tako malo.
Ponudite mu izbor. Neke stvari morate predstaviti kao nešto što se MORA uraditi, recimo kada je reč o ličnoj higijeni. Pitajte ga: „Hoćeš da opereš zube pre ili posle tuširanja?“ Budite uporni u tome. Ukoliko želite da Vaše dete vodi računa o ličnoj higijeni, ne možete mu reći: „Dobro, danas si umoran. Tuširaćemo se sutra.“ Dete će naučiti da se neke stvari mogu zaobići ukoliko je umorno. A ono će u večernjim satima često biti umorno.
Pokažite Vašem detetu svoja osećanja. Recite mu: „Dodji, molim te, da mi pomogneš da prenesemo kutiju u drugu sobu. Mamu bole leđa.“ Dete mora shvatiti da Vi niste njegova služavka i da mora imati svoje odgovornosti i obaveze. Ali, nemojte manipulisati svojim osećanjima ili bolovima u leđima. Tražite mu pomoć onda kada Vam je zaista potrebna. Činite stvari zajedno. Dete će na taj način pre naučiti koliko je zaista lepo pomagati drugima.
Nemojte odmah urlati. Jasno, glasno i polako mu saopštite ono što tražite od njega. Nemojte odmah vikati, jer će vremenom naučiti da radi stvari samo onda kada podviknete. A Vi ne želite tako da vaspitavate svoje dete, zar ne?
Ali, zapamtite jednu stvar. Dete, pre svega, uči od Vas. Ukoliko se Vi ponašate na određeni način, a verbalno mu saopštavate kako to nije nimalo dobro ili lepo – zaboravite da će dete naučiti tu stvar ili obavezu. Prvenstveno ga učite svojim primerom i svojim trudom.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
