Iako volimo svoju decu najviše na svetu i ne postoji ništa što ne bismo uradili za njih, nekad nas znaju isterati iz takta. Želimo da odrastu u odgovorne, samostalne i zrele ljude. Zbog toga je važno da im u nekim situacijama postavimo određene granice. Od njihovog uzrasta, ali i temperamenta zavisi kakve ćemo im granice postaviti.
Dok su nam deca mala, ona su često neumorna, živahna, sve bi da vide i čuju, sve bi da dodirnu. Ne vole kad im se uskraćuje sloboda. Zato, kad krenu sa trčanjem i jurnjavom po stanu, njima zaista nije jasno zašto nam to smeta. Ukoliko viknete na njih da prestanu, ona Vas mogu poslušati, ali im zaista neće biti jasno zbog čega moraju biti mirna. Dinamika, pokret, kretanje i trčanje je nešto što je u dečijoj prirodi. Ukoliko ih puštate da trče po parku ili po dvorištu, oni ne vide razlog zbog kojeg ne bi trebalo da trče unutra.
Naoružajte se strpljenjem. Objasnite im zbog čega ne smeju trčati po stanu. Objasnite im da postoje mnoge stvari koje mogu slomiti i povrediti se. Objasnite im da ispod Vašeg stana žive komšije kojima sigurno ne prija lupanje i udaranje po plafonu. Kad god imate priliku, izvedite ih napolje na svež vazduh i odaberite prostor po kojem mogu nesmetano da trče i isprazne se. Deci je to preko potrebno.
Ipak, postoje i situacije kada dete stvarno preteruje. Ono može biti agresivno, nekog može udariti ili preterati u bilo kojoj drugoj aktivnosti. Koju ćete kaznu primeniti zavisi od njihovog uzrasta. Najdelotvornije je kada im zabranite da idu negde gde zaista vole ili im oduzmete igračku sa kojom obožavaju da se igraju, zabranite im gledanje crtanih filmova ili igranje igrica. Česta kazna je i odlazak u sobu. Moje dete ima dve godine i kada je kaznim, ona mora mirno da sedi u fotelji pet minuta. S’obzirom da je izuzetno živahna, ovo mirovanje joj teško padne.
Bez obzira koju kaznu primenjujete, imate jednu roditeljsku dužnost. Objasnite svojoj deci zbog čega su kažnjena. To nikako ne treba biti monolog od pola sata, jer Vas neće razumeti i neće pratiti nakon druge rečenice. Objasnite im razlog kazne na jednostavan i njihovom uzrastu prihvatljiv način. Razlog kazne nikako nije: „Zato što ja to tako kažem!“ Objasnite im pravi razlog i nemojte to shvatiti kao pravdanje. Dete mora znati u čemu je pogrešilo, kako sledeći put ne bi napravilo istu grešku.
Nemojte vikati. Ukoliko vičete dete će se uplašiti i to je jedini razlog zbog čega će Vas poslušati. Ali, poslušaće Vas samo ovaj put. Ono i dalje ne zna pravi razlog kazne, jer ga u tom osećaju ljutnje sigurno nećete objasniti na pravi način.
Poštujte Vaše dete. Nemojte biti grubi. Vi ste njegov uzor. Ukoliko preterujete kada ste ljuti, te vičete, vređate i govorite sve ono što ne mislite, pružate primer lošeg rešavanja problema. Kada Vaše dete odraste, reagovaće na isti način. Neće imati dovoljno strpljenja, neće biti staloženo u problematičnim situacijama, vikaće na sav glas i neće znati kako da iskontroliše svoje negativne emocije. To ne želite, zar ne?
Umesto toga, pronađite bolji način. Ostvarite blizak odnos sa svojim detetom, tako što ćete pričati o svemu. Podelite svoje emocije sa njim. Recite mu i kada ste tužni ili ljuti na njega. Ali, vodite računa o rečniku i detetovom uzrastu.
Ostvarite bliskost. Uključite ga u donošenje odluka. Pitajte ga za mišljenje. Pružite mu mogućnost izbora. Birajte bitke koje ćete vodite. Ne može mu baš sve biti zabranjeno. Bitno je da uvedete pravila koja će se uvek poštovati. I u njima nema izuzetka. Morate biti dosledni. A svemu tome morate dodati puno ljubavi i strpljenja. To je jedini način iz kojeg će dete naučiti kako da bude odgovorno, samostalno i zrelo.
Sve ovo nije ni malo lako. Trebaće Vam vežbe. Nećete biti savršeni već nakon prvog pokušaja. Ali, trudite se i bićete bolji. Važno je da se i Vi razvijate i učite nove stvari uz Vaše dete.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
