Decu želimo da zaštitimo od svega. Ne želimo da ih upoznajemo sa ružnim emocijama, govorimo da nismo tužni ili ljuti, a zapravo bismo eksplodirali. Kada čuju neke tužne životne istine u vrtiću ili u školi, svim naporima pokušavamo da ih demantujemo.
Pričamo o nekom ružičastom svetu u kojem moramo biti dobri, lepo se ponašati prema drugima i ne smemo nikom ništa loše da učinimo. To je odlično. Ali, šta ćete ukoliko Vaše dete neko krene da maltretira iz dana u dan? Šta ćete ako upoznaju prvog momka koji ih pretuče zbog najmanje moguće gluposti? Ili ih ismevaju u školi zato što nemaju nove patike, već stare i iznošene?
Svako dete treba da živi u jednoj zdravoj porodičnoj sredini, gde se mnogo ulaže u bliskost i razumevanje svih članova. Komunikacija treba biti otvorena. Podrška treba biti na prvom mestu. Zdrava porodica ne podrazumeva odsustvo svih negativnih emocija ili rasprava. Tako nešto ne postoji. Zdrava porodica će na otvoren način rešavati sve probleme na koje naiđe, uvažavajući sve članove.
Zato, ne zavaravajte svoju decu. Pre ili kasnije oni će shvatiti istinu, koja će im u tom trenutku biti još tužnija i surovija, ako Vi sa njima niste bili iskreni. Oni će se naći u čudu i pitaće se otkud to da svet tako funkcioniše. Neće imati kapaciteta da se izbore sa bilo čim.
Umesto što govorite deci da će sve biti u redu ili ih prezaštićujete, možda bi bilo pametnije da sa njima razgovarate o nekim opasnim situacijama koje se mogu dogoditi. Na primer, pitajte ih šta trebaju raditi u situaciji požara, zemljotresa, saobraćajne nesreće…
Svaku priču prilagodite dečijem uzrastu. Ukoliko su mali, nemojte ih bombardovati detaljima, već im samo dajte korisne informacije.
Pitajte ih kako će reagovati ukoliko ih neko nepoznat pozove u auto, stan ili šetnju. Recite im u kojim situacijama trebaju da beže. Nemojte se zavaravati činjenicom da će sve biti u redu i da ćete Vi u svakom trenutku biti pored njih.
Jačajte ih na vreme. Usadite im obaveze, odgovornost, zrelost… Svojim primerom pokažite kako trebaju da reaguju. Ispričajte im kroz kakve ste trenutke Vi prošli. Njima će to biti zanimljivo i poučno, a usput ćete graditi još veću bliskost.
Pričajte im o prijateljstvima, neuspelim ljubavima, poslovima… Nemojte me pogrešno razumeti. Svako dete treba biti bezbrižno i imati što lepše detinjstvo, kako bi odraslo u zdravu i srećnu osobu. Ali, kada dete dođe iz škole sa određenim pitanjima koja su mu pomutila zdrav razum ili zagolicala maštu – objasnite im ono što ih zanima.
Svoju priču i objašnjenja prilagodite njihovom uzrastu. Nemojte govoriti da će sve biti u redu, ako znate da neće, već im na što korisniji način približite realnost i pomozite im da se nose sa njom.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
