Zamislite sledeću situaciju: ceo dan ste sa decom. Obavljate milion obaveza, kuvate, igrate se sa njima… Stres Vam je na vrhuncu, dok se Vaša deca svađaju. Umorni su i kenkaju se. Vama je pritisak skočio na 200, ali pokušavate da ostanete smireni i reagujete onako kako treba.
Kažu da je kenkanje jedan od najneprijatnijih zvukova koje ljudsko uho može čuti. Ni ne čudi zbog čega onda tako reagujemo kada na vrhuncu našeg umora i snage čujemo takve zvuke. Slušamo to njihovo kukanje, plakanje, a i sami bismo zaplakali od muke.
Ako Vam je za utehu, znajte da se kenkanje smanjuje kako deca rastu. Međutim, problem se neće rešiti sam od sebe, ukoliko Vi reagujete pogrešno i dozvoljavate deci da rade šta god požele. Svako dete ima deo dana kada je pospano, umorno, gladno, žedno ili mu bilo šta drugo nije po volji. Postoji način da se sva ta neprijatnost izrazi na drugačiji način.
Pre svega, naoružajte se strpljenjem. Dete se ne kenka kako bi Vas nerviralo, niti se kenka zato što je bezobrazno. Ono želi da ispolji nešto što mu ne odgovara, a ne zna na koji način. Zato, počnite od ideje da razumete zbog čega se tako ponaša. Šta je to što mu smeta? Razmislite da li to radi u neko određeno vreme. Ako je tako, predupredite kenkanje odmorom, spavanjem ili jelom. Da li ste nedavno dobili bebu ili ste se preselili? Da li ste pretrpeli bilo kakve promene koje oseti i Vaše dete? Pronađite okidač i biće Vam mnogo lakše da se rešite ovog problema.
Budite primer. Ako se na Vama vidi da Vas je dete isteralo iz takta i počinjete da vičete, dajete mu na znanje da se i Vi u stresnim situacijama ponašate društveno neprihvatljivo. Dišite, brojite do deset, izađite iz prostorije da se smirite.
Prihvatite činjenicu da je kenkanje deo odrastanja. Ukoliko mislite da se samo Vaša deca tako ponašaju – znajte da niste jedini. Sva deca se kenkaju (jedna manje, druga više). Kada to budete prihvatili sa razumevanjem i sa mnogo manje drame, neće Vam smetati u toj meri kao ranije. Dete će uvideti da ne reagujete i vremenom će početi da smanjuje ovu ružnu naviku.
Dajte im do znanja da je kenkanje neprihvatljiv način ponašanja. Zauzmite čvrst stav i ostanite dosledni. Recite im da ih nećete ni čuti, sve dok Vam se ne obrate na normalan i zreo način. Zatražite pomoć interneta i pustite im snimak nekog deteta koje se kenka. Pitajte ga šta misle o njemu i da li je to ponašanje lepo.
Skrenite pažnju na neželjeno ponašanje. Pitajte ih šta bi bilo kada biste se Vi tako ponašali svaki put kada Vam se ne peru sudovi. Objasnite im da postoje obaveze koje moramo uraditi, da ćemo na taj način biti samostalniji i uspešniji. Nemojte sve raditi umesto njih, jer neće steći odgovornost i nastaviće tako da se ponašaju čak i kad odrastu. Počnite sa vaspitavanjem od malih nogu, a ne kada postanu tinejdžeri. Nećete se lepo provesti.
Navedite neki svoj primer iz detinjstva. Ispričajte neku priču koju ste čuli ili izmislili (a prilagođena je njihovom uzrastu). Izmislite glavnog lika koji se kenkao, a onda je zbog nečega to prestao i svi su ga smatrali starijim i zrelijim. Neka Vam mašta proradi. Važno je samo da osmislite priču u kojoj će se dete identifikovati sa pozitivnim junakom.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
