Sigurno ste se mnogo puta našli u istoj situaciji: dete Vam je nemoguće danima… Sve mu smeta, reaguje burno i na najmanju sitnicu, buntovno je, ništa mu ne odgovara. Pokušali ste sve, ali ne vredi. Probali ste da pričate, da ga nagradite, da ga kaznite – ali je situacija i dalje neizdrživa.
Prvo što pomišljate je da je bolesno, uhvatiće ga neki virus. Krivite vreme, nije se dovoljno istrčalo, loše je vreme, pa je stalno u stanu. Moguće. Ali, zapitajte se da li provodite dovoljno vremena sa njim? Pri tom ne mislim da ste oboje kod kuće, Vi perete sudove i reagujete na njega perifernim vidom. Da, znam da imate milion obaveza koje niko neće uraditi osim Vas. Međutim, pokušajte drugačije da se organizujete.
Imala sam isti problem. Skupljala sam igračke deset puta dnevno. Isto toliko prala i brisala sudove. Ali, bez obzira na sve to – stan je uvek bio u haosu jer nemamo dovoljno mesta za sve stvari. Ja sam bivala sve nervoznija, jer ništa nije bilo na svom mestu i umorna kao nikad pre. Na sve to – deca reaguju burno i nemoguće! Eto povoda za nervni slom.
Shvatila sam jednu stvar: potpuno su drugačije kada se igram sa njima. Ali, stvarno se igram. Legnem na tepih, oblačim lutke, bojim i crtam, igramo žmurke i sakrivamo se po ormanima. Ne gledam nered, ne sklanjam igračke, sve sudove samo stavim u sudoperu. Eventualno uključim mašinu za veš i toliko od mene. Igram se sa njima barem dva sata dnevno. Posle toga idemo u šetnju ukoliko vreme dozvoli. Ako pada kiša, pustim im crtaće na pola sata i ne grizem se zbog toga. Potrebno je samo da pratite svoje dete.
Drugačije se organizujem. Ranije mi je bilo važno da sve bude onako kako sam ja zamislila. Baš tim redosledom. Tada poremetim sve zbog dece i svi smo nervozni. Sada se organizujem prema njihovim potrebama. One su zadovoljne, ja opuštenija, a opet sve isto uradim do kraja dana sa jednom ogromnom razlikom – provodim mnogo više kvalitetnijeg vremena sa njima.
Smanjite ekrane na najmanju moguću meru. I sebi i detetu. Živimo u svetu gde je gotovo nemoguće živeti bez telefona i komjutera. Ali, nemojte preterivati. Otvoren tazgovor, posvećenost i pažnja su i dalje najvažnije spone u svakom odnosu.
Da li morate baš sve da im branite? Razmislite koliko puta tokom dana kažete detetu da nešto ne sme? Mnoge stvari im branite samo zato što Vam je teško da nešto nije na svom mestu. Zaboravite na uredan dom kada imate malu decu. Čim prihvatite da će igračaka biti svuda i da nećete postizati savršenstvo i blistavost – život će Vam biti lakši.
Pustite ih ponekad da odluče o stvarima o kojima mogu da se pitaju. To je veoma važno za njihovo samopouzdanje. Osećaće se da i od njih zavisi mnogo toga i biće važni, ponosni i srećni. Prepustite im malo kontrole.
Opustite se. Deca nisu programirana na naš svakodnevni raspored i obaveze. Razgovarajte sa njima. Ne jurite svuda baš svakog dana. Imajte dane kada ste samo kod kuće i družite se bez ikakvih pritisaka. Pričajte im o Vašem detinjstvu, stvarima koje volite. Stvarajte bliskost. Družite se.
Imajte u vidu da dete ne ume sve da Vam kaže. Ako mu nešto ne odgovara, ono će to pokazati kroz svoje ponašanje. Razmislite šta ga muči, umesto što ćete ga odmah kazniti. Rezultati će biti trajniji i vidljiviji.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
