Koliko često ste se našli u bezizlaznoj situaciji u kojoj niste znali kako da postavite granice i smirite svoje dete? Način na koji ćemo ga kazniti, ne zavisi samo od njegovog nestašluka, već i od našeg trenutnog raspoloženja. Ukoliko nervozni dođemo sa posla ili nas iznervira partner, veća je verovatnoća da ćemo imati manjak strpljenja i neprimereno kazniti dete. Način kažnjavanja uveliko određuje dečije samopouzdanje. Zato se potrudite da kazna bude adekvatna.
Kazna mora odgovarati uzrastu deteta. Nemojte previše tražiti od njega. Za male nestašluke se dobijaju male kazne. Za ozbiljne stvari – velike kazne. Nemojte davati kaznu u skladu sa svojim raspoloženjem, već sa onim što je dete učinilo. Pripazite kakva očekivanja imate. Ukoliko ga uvek kažnjavate na isti način ono neće naučiti šta je zaista bitno, a šta ne.
Pripazite kada ćete ga kazniti. Ako je dete uradilo nešto slučajno ili nije imalo nikakvu lošu nameru, ne bi trebalo da bude kažnjeno. Oni su brzi, radoznali i živahni. Zbog toga često mogu upadati u nevolje, iako ništa loše nisu uradila. Ukoliko ih nepotrebno kažnjavate za nešto što su slučajno uradila, mogu izrasti u neodlučnu i osobu sa manjkom samopouzdanja.
Kazna ne sme biti emocionalne prirode! Možda imate kratak fitilj i burno reagujete čak i zbog sitnice. Pokušajte da izbrojite do deset i razmislite da li će Vaše vikanje pomoći. Deca kasnije mogu imati problem sa autoritetom i uplašiti se svaki put kada neko vikne na njih. Takav način reagovanja će ih blokirati i neće moći adekvatno da reaguju.
Nemojte samo pretiti. Roditelji često ovo rade. Kažu deci da će biti kažnjeno na određeni način, a onda kada dete pogreši ta kazna se ne sprovede u delo. Kada date reč – održite je! Zato pazite kako ćete pretiti. Dete će ubrzo shvatitti da dajete prazna obećanja i neće Vas poslušati.
Nemojte ga kažnjavati u javnosti. Izbacite rečenice poput: „Kako će drugi reagovati?“ Dete treba nešto da učini zbog sebe, zato što je to dobro i ispravno, a ne zato što će neko drugi možda imati lepo mišljenje o njemu. Isto tako, nemojte ga posramiti. Istog trena ćete mu urušiti samopouzdanje, ukoliko krenete da vičete na njega dok su sve oči uprte u Vas. Kaznu i predavanja ostavite za kasnije, kada ste sami i kada će delotvornije delovati na dete.
Jedna baka mi je dala dobar savet: kada ne znate ko je kriv – kaznite sve! Ako ne znate ko je kriv, a kaznite samo jedne dete, ono će vremenom postati žrtveno jagnje i to će u velikoj meri uticati na njegovo samopouzdanje. Ukoliko je neko dete krivo, a nije kažnjeno, ono će nepotrebno „naduvati“ sopstveno samopouzdanje i neće biti realno u ophođenju prema drugima. To će svakako negativno uticati na njegov život.
Nemojte biti roditelj koji prebacuje i vadi greške iz bunara. Ukoliko mu stalno ponavljate da je i ranije grešilo, ono će biti fokusirano na svoje greške, ali neće ništa naučiti iz njih. Ukoliko je pogrešilo ranije, a Vi tek sada saznajete za to- sednite u objasnite mu zbog čega je pogrešilo i kako drugačije da reaguje.
Pazite kako se ophodite prema detetu. Pazite da ga ne uvredite i ne etiketirate. Nemojte koristiti ružne i uvredljive reči, već samo neutralne. Orijentišite se samo na njihove postupke, a ne na ličnost. Ukoliko ih budete vređali, oni će naučiti da je to u redu i neće se buniti čak i ako ih kasnije u životu drugi budu vređali. Misliće da je to normalno i da je u redu. A nije!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
