Dan je bio kao i svaki drugi: rano ustajanje i neispavanost, žurba do posla, stres, dolazak kući i obavljanje kućnih poslova. Želimo sve da završimo – i to baš danas: odmah, sada, što pre! Društvo diktira vrednosti koje se više odnose na karijeru , posao, novac, prestiž ili puko preživljavanje… Sve ostale stvari padaju u drugi plan… A kada se mrak spusti – toliko smo umorni i iscrpljeni da samo želimo što pre da legnemo.
Došla sam kući umorna sa posla. Uspavala sam mlađu ćerku, dok je starija gledala crtaće. Trebalo mi je malo tišine. Krenula sam da perem sudove, uključujem mašinu, širim veš, grejem ručak …Radila sam sve ono što svaku od nas čeka svakog dana. Prošlo je pola sta, pa sat, sat i po, dva sata… Želela sam što više toga da obavim dok je mir i tišina. I tako – svakog dana…
Ono što zaboravljamo je da su naša deca važnija od svega toga. Odnos između roditelja i dece ne sme biti samo ono što je obavezno – na primer: spremanje obroka, kupanje, oblačenje, menjanje pelena. Ovaj važan odnos mora biti mnogo više!
Postali smo društvo u kojem je važnije šta ćete ponuditi gostima od hrane i pića, nego kako ćete se provesti. Važnije je da Vam kuća blista, kako Vam neko ne bi prokomentarisao prašinu na televizoru. Najvažnije je imati lepu garderobu, biti isfeniran i imati sređene nokte. Ako stignete, verovatno ćete se baviti i nekim sportom. A šta je sa Vašom decom?
Olakšali smo sebi. Radije ćemo unajmiti nekog ko će sa njima raditi domaći i učiti strane jezike. Kada odemo negde, ostavićemo ih u igraonici i ponovo obavljati sve ono što nam je ostalo od obaveza. Odvešćemo ih na neki sport i ponovo iskoristiti tih sat vremena za sopstvene obaveze. Postali smo društvo koje se uopšte ne bavi svojom decom, dok grižu savesti utapamo u njihovoj animaciji, društvenim mrežama, kompjuterima, telefonima i skupim igračkama.
Onda oni napune deset, dvanaest ili petnaest godina… Tada imamo više vremena. I baš bismo voleli da malo popričamo sa njima. Ali, gle čuda! Oni sada imaju nekih drugih interesovanja. Ne žele da Vam pričaju ni o čemu. Imaju svoj svet u koji Vi niste dobrodošli. Razmišljate kako Vam je dete bezobrazno i krivite medije, školu, društvo, ceo sistem…
Nećete se setiti svog malog deteta koje Vas je vuklo za suknju kako biste se igrali. Nećete se setiti da Vam je tuđe mišljenje i spoljašnost bilo važnije od vremena koje ćete provesti sa decom. Pitaćete se zbog čega se Vaše dete tako ponaša kada ste mu pružili baš sve. Sve osim Vas i Vašeg vremena!
To je ono što danas nedostaje deci, bez obzira kog uzrasta bili. Njima treba samo malo jednostavnosti, druženja na tepihu i smejanja u travi. Potrebno im je da ih saslušate kada imaju one male sitne probleme na koje Vi, u ovim godinama, uopšte ne obraćate pažnju. Potrebno im je da se družite i glupirate sa njima kad god to možete.
Naravno da ne trebate ostaviti sve svoje obaveze, ali morate da pronađete balans. Prihvatite činjenicu da ne možete postići baš sve! Razmislite šta je prioritet. Da li Vam je važna ta prašina na televizoru ili ćete tih pola sata u potpunosti biti posvećeni svojoj deci?
Osluškujte ih. Oni će Vam svojim ponašanjem sve reći. A u većini situacija ste im potrebni baš Vi, jer niko drugi ne može nadomestiti to mesto. Razmislite šta je zaista važno!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
