Svi znamo koliko je teško izvući bilo kakvu informaciju od deteta koje je malo ili koje spada u grupu nepričalica. Postavljamo pitanja na koja dobijamo odgovore poput: „Ne znam, super, lepo, dobro…“ Čak i kada se desi nešto što je detetu teško palo, ono o tome ćuti.
Kad god im postavite direktno pitanje – nećete dobiti ono što tražite. Umesto toga morate igrati po njihovim pravilima. Ono što Vas interesuje saznajte na drugačiji način.
„Kada bi imao/imala čarobni štapić, šta bi njime promenila? Da li bi nešto pokušao/la da izbrišeš njime? Čarobni štapić može sve da ti donese. Šta ti najviše nedostaje? Šta bi njime promenila kod mame, tate, brata ili sestre? Šta bi njime promenila kod sebe?“
Kako se sada osećaš? Kako mama izgleda kada je ljuta? Kako tata izgleda kada je tužan? Proverite u kojoj meri dete razume sopstvene i tuđe emocije. Naučite ga tome. Na taj način će se lakše snalaziti u bilo kom okruženju.
Šta misliš, u čemu si najbolji/najbolja? Šta tvoji drugari mogu da nauče od tebe? Podstaknite dete da uoči svoje potencijale. Svi smo mi jedinstveni i određene stvari možemo raditi bolje od drugih. Jačajte njihovo samopouzdanje.
Koji događaj ti je u životu najteže pao? Šta ti je bilo teško? Šta je u tome bilo strašno? Zbog čega te je baš to tako pogodilo? Priču nadovezujete na osnovu informacija koje Vam dete daje. Na osnovu primera koje Vam pruža možete shvatiti koliko je osetljivo i kako da mu pomognete svojim savetima.
Koje lekcije si naučio? Da li je neko u tvom okruženju uradio nešto pogrešno? Šta? Zbog čega to nije bilo dobro? Šta bi ti uradio drugačije? Na koji način?
Šta bi rekao sebi da si beba? Da li bi sebe upozorio na nešto? Šta bi to bilo? Kako bi ti savetovao sebe da si odrastao? Na ovaj način možete izvući na površinu sve ono što mu je teško padalo. Pomozite mu da uči iz svojih, ali i iz tuđih grešaka.
Budite uporni i kreativni. Nemojte se zadovoljiti njegovom rečenicom od jedne reči. Dete će Vam biti najotvorenije kada nije u centru pažnje i kada informacije pruža usput, na primer, kroz igru.
Upotrebite lutke, vojnike i bilo koje druge igračke koje imate. Glumite. Stavljajte se u različite uloge.
Osluškujte svoje dete. Dok je malo, često svoje misli izgovara naglas. Pratite igru u kojoj učestvuje i saznaćete da koristi poznata imena iz vrtića, roditelje, braću ili sestre. Njima može dati i neke realne osobine, a svoja osećanja prema njima pokazuje autentično.
Budite dobar uzor. Dete često preuzima sve one metode i načine na koje mi rešavamo probleme. Ako lako odustajete ili se brzo iznervirate i nemate strpljenja – sve ćete to preneti i na dete. Budite svesni sebe, jer dete upija i ono što vidi, a ne samo ono što čuje.
Na ovaj način možete izvući mnogo više informacija, nego kada mu postavite direktno pitanje. Negujte otvorenu komunikaciju i blizak odnos. Pričajte sa detetom čak i o neprijatnim temama. To je jedini način da sačuvate iskrenu i otvorenu komunikaciju i saznate kako Vaše dete razmišlja u teškim situacijama.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
