Rekla sam da neću biti mama koja će lagati svoju decu. Rekla sam da ću te uvek tretirati kao zrelu osobu, iako si još uvek dete. Rekla sam da ću ti govoriti sve, iako još uvek neke stvari nećeš moći da razumeš na pravi način.
Rekla sam da ću uvek održati obećanje koje ti dam. Danas to nisam učinila. Prvi put. I bolelo me je. Sigurno je i tebe. Bez obzira što je iza toga stajalo milion važnijih razloga, ja sam osećala ogromnu krivicu. Osećala sam da sam te povredila. Istog momenta sam počela da razmišljam da li će to uticati na naš odnos. Iako je u pitanju sitnica, verujem da je u tvojim očima ovo bila ogromna stvar.
Koliko ste Vi iskreni sa svojom decom? Koliko puta ste ih povredili, jer ste pomislili da to uopšte nije bila velika stvar? Kada dečije probleme poredite sa problemima odraslih, stvarno su mali. Ali, u dečijim očima one i te kako imaju ogromnu težinu.
Srce mi se cepalo što sam te ostavila takvu – sa krokodilskim suzama. Iako je u pitanju bila samo jedna noć. Da, znam, ti si mala i brzo ćeš sve zaboraviti. Ali, ja neću. Ne želim da gradim takav odnos sa tobom. Želim da budem iskrena, iako je to ubedljivo teži način.
Da li sam stvarno toliko bila neispavana, da mi je trebala slobodna noć pod takvim okolnostima? Dovoljno si velika. Nepravda te izrazito pogađa. A danas sam bila nepravedna ja – tvoja mama.
Dugo ću razmišljati na ovu temu. Da li ikad trebamo da slažemo sopstveno dete? Verovatno je tako lakše za mnoge stvari, ali mislim da nam se posledice neće svideti. Zamislite samo da zamenite mesta. Kako biste se Vi osećali?
Blizak odnos sa detetom se gradi na taj teži način. Blizak odnos se gradi onako kako sam zamislila – bez laži i prevara, koliko god bilo teško. I danas sam posustala. Ljuta sam na sebe. Znam da si i ti na mene.
Ako decu shvatimo kao male ljude koji imaju emocije iste jačine, biće nam lakše da stvorimo blizak odnos pun razumevanja. Dečije emocije su burnije. Ali, kratkotrajne. Međutim, to ne znači da je i sa pamćenjem isti slučaj. Deca pamte. I to vrlo dobro. Bolje nego mi odrasli.
Zato, izvini. Ne znam šta bih ti drugo rekla. Znam da ću sledeći put da razmislim pre nego što ti nešto obećam, a onda tu istu stvar ne ispunim. Znam koliko si krhka i osetljiva. Znam da ponekad razmišljaš kao da imaš deset, a ne pet godina. Nadam se da ćeš mi oprostiti.
Možda mislite da su deca samo deca i da ne treba obraćati preveliku pažnju kada im nešto obećamo, pa to ne ispunimo. Zaboraviće oni to. Možda. Ako se desi jednom. Ali, ako je to Vaš obrazac koji često ponavljate, budite sigurni da nećete biti bliski sa detetom i da ćete se udaljiti već kod prve prepreke – u pubertetu.
Budite iskreni prema svojoj deci i održite zadata obećanja. Oni će to znati da cene, čak i bolje od nas odraslih.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
