Skloni smo da prvo osudimo detetovo ponašanje. Razmišljamo kako je to nekulturno, šta će reći prolaznik, komšija, bake i deke. Lepimo etikete kao od šale. Detetu govorimo da je nevaljalo, bezobrazno, neposlušno, neodgovorno, ljubomorno…
Da li ste se ikad stavili u njegovu poziciju? Da li ste razmislili pre nego što ste izgovorili neku ružnu reč? Da li ste barem pokušali da shvatite kako izgleda situacija iz njegovog ugla?
Nemojte odmah osuđivati! Sve što dete radi, radi iz nekog razloga. Na Vama je da ga otkrijete. Ukoliko Vam je teško da se stavite na njegovo mesto, prisetite se kako je sve to izgledalo kada ste Vi bili dete.
Dete će pričati normalno. Vi ga nećete čuti, jer ste na telefonu, pratite bilo šta na društvenim mrežama, gledate svoju omiljenu seriju… Dete će početi da priča sve glasnije, sve do momenta kada ćete primetiti da ono viče. Negativni komentari će odmah uslediti. Vama neće biti jasno otkud odjednom takvo ponašanje.
Ako nije sklono visokom tonu, Vaše dete će početi da baca, udara, lupa…Uradiće bilo šta, kako bi privuklo Vašu pažnju. Zato, pokušajte da mu se posvetite na vreme.
Priznaćete da se veoma malo posvećujemo svojoj deci. Radno vreme nam je katastrofalno. Žurimo da obavimo sve ono što smo trebali još juče. I nikako da pomislimo da je dete ono koje najviše oseća brzi ritam svakodnevnog života.
Mislite o deci na vreme. Ako ne možete da im se posvetite zbog svakodnevnih obaveza, verujte mi, bolje je i da Vam ostanu prljavi sudovi u sudoperi i neispeglan veš, nego dete koje je željno Vaše pažnje. Ono će odrasti, propustićete najvažnije i najlepše godine, a sudovi će Vas svakako čekati i sutradan.
Deci trebaju roditelji! Vaše vreme i Vaša pažnja! Ne trebaju im ni najskuplje igračke, ni markirana garderoba kojom pokušavate da zamenite svoje prisustvo. Postali smo sebično društvo u kojem lepu frizuru, nalakirane nokte i opran auto stavljamo ispred sopstvene dece.
Pokušajte da razumete sve njihove nestašluke. Oprostite im ukoliko je u pitanju samo bezazleno dečije ponašanje. Postavite jasna pravila i granice koje se ne menjaju. Oprostite im čak i kada urade nešto sa čim se ne slažete.
Izgradite blizak odnos na vreme! Prvenstveno se zapitajte da li ste u nečemu preterali, da li ste danas nervozni zbog bilo čega što se dogodilo na poslu ili Vas je bilo ko iznervirao. Na kraju krajeva, deca su najvećim delom ogledalo Vas, Vaše porodice i Vaše svakodnevnice. Da li nešto radite pogrešno? Razmislite i izbrojte do deset, pre nego što okrivite sopstveno dete.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
U vecim sityacijama su tu krive majke a mi kao roditelji u poziciji tate,radimo ko konji po 8,10, i 12sati,dok mame fejsuju i vise na telefon ili komp…
Znam iz mog iskustva Jer ja sam tata imam 2 sina jedan ima 4 god a drugi 5god…kad dodju kod mene oni me pitaju tata ti se uvek igras snama a mama se samo dere i tera nas da spavamo…sta mislite o mojoj istinitoj prici i moje dece…kako ja da im pomognem sta da im kazem…hvala toliko od mene…bozidar iz smedereva…