Voleli bismo da čuvamo decu u balonu, gde ih niko i ništa ne može povrediti. Voleli bismo da ih niko i ništa loše ne može dotaći. Isto tako, znamo da je to nemoguća stvar. Uprkos tome, ne odupiremo se instinktu da zaštitimo decu. Ponekad u tome preterujemo…
Koliko bi nam bilo lakše kada bismo znali da uvek možemo biti tu? Ne bismo se nervirali, lakše bismo spavali, uvek bismo ih držali za ruku… Bez obzira koliko je ova metoda lakša za roditelje i decu, ona je siguran način da ih upropastimo.
Niko od nas ne traži da se ne plašimo za sopstvenu decu. To je nemoguća misija. Plašićemo se za njih čak i kad budu odrasli ljudi. Međutim, jedno je osećati strah, a sasvim drugo kontrolisati ga. Ukoliko svaki svoj strah budete preneli deci, računajte na to da će im panika biti čest gost. Kako biste to izbegli, držite se sledećih koraka:
Prvo Vi naučite da se na pravilan i zdrav način nosite sa strahom. Ne zaboravite da Vas dete neprestano posmatra. Vaš način reagovanja i rešavanja problema će uskoro postati i njegov. Nije realno očekivati da će nas zaobići svaka nepravda i neprijatna situacija koja će nas povrediti. Umesto da Vas obuzme panika, smirite se, izbrojte do deset i osmislite kako ćete sve preokrenuti u sopstvenu korist.
Naučite decu šta je hrabrost. Ona ne predstavlja mišiće i neustrašive ljude u bilo kakvoj situaciji. Hrabrost je kada ustanemo i suočimo se sa svojim najvećim strahom, iako nam klecaju kolena. Hrabrost je kada nastavljamo da se borimo za ono što želimo, koliko god da nam je teško.
Nemojte očekivati da će dete odmah usvojiti ovakav način razmišljanja. U zavisnosti od njegove ličnosti, ovaj poduhvat mu može biti lakši ili teži. Neka deca neće imati nikakav problem sa strahom, dok će mnoge druge blokirati. Ali, na svu sreću, mnogo toga zavisi od našeg roditeljskog pristupa, okruženja, vršnjaka, vaspitača, učitelja…
Naučite dete da promena nije nužno loša stvar. Mnoge lepe stvari su se dogodile kada smo uspeli da izađemo iz svoje zone komfora. Možda jeste sve bilo novo i drugačije, ali to ne znači da je loše. Na svu sreću, čovek ima ogroman kapacitet da se izbori sa tim.
Ako budete preterano štitili svoje dete, ono će naučiti da izbegava strah, rizik i izazov. Da li će mu tako zaista biti lakše? Ili će ostati zaglavljeno u jednom mestu, bez mogućnosti za napredovanje u bilo kom aspektu svog života?
Pokažite deci da je najbolji lek protiv straha upravo suočavanje sa njim. Na taj način ćemo naučiti nešto novo, pomerićemo se sa mrtve tačke, napredovaćemo u mnogim aspektima, biti bogatiji za bezbroj iskustava…
Upravo ovakav način nas čini to što jesmo. Upravo ovakav način borbe nas je načinio boljim, uspešnijim, hrabrijim… Dajte sve od sebe da sve to naučite i svoje dete. To je najbolji poklon koji mu možete dati.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
