„Mama, ne mogu da složim ove kocke! Nikako ne mogu da obučem majicu! Ne umem da vežem pertle! Ne mogu da pešačim do te prodavnice! Ja to ne znam! Nisam dao gol! Dobio sam dvojku! Zašto mi se sve ovo dešava?!“
Ukoliko ste roditelj i ovim rečenicama dodate „zvučne efekte“ koje samo deca znaju da proizvedu, sve će Vam biti jasno! Njarenje, kenkanje, plakanje, tužakanje… Kako reagujete na njih?
Naravno da je divan osećaj kada pobedite i uspete! Naravno da bi bilo idealno kada bi sve u životu bilo baš onako kako mi planiramo! Ali, u MNOGIM situacijama to ne bude slučaj. I to se ne dešava samo u Vašem životu, već i u životu Vašeg deteta.
Mnogi roditelji zauzimaju pogrešan stav: „Ne želim da mu išta zafali!“ Zar to ne želimo svi? Ali, dok se Vaše dete žali, a Vi mu pomažete da sve te obične i svakodnevne prepreke doživi kao katastrofu, napravićete ogromnu grešku i propust. Vaše dete neće biti spremno za život! Vaše dete će zavisiti od Vas čak i u 40. godini! Vaše dete će imati nulti prag tolerancije! Svaka prepreka će ga povrediti kao zemljotres! Da li zaista to želite?!
Ukoliko negujete ovakav stav – dete će Vam pre ili kasnije postati žrtva nečega ili nekoga! I to se neće dogoditi samo jednom! Nema mesta za samosažaljenje! Deca ne mogu i ne smeju imati sve što požele, baš onako kako žele, kada žele i sa kim žele! To prosto nije prirodno! Kroz sve te male prepreke Vi ih pripremate za život. Verujte mi da mogu da se nose sa izgubljenom igračkom. Verujte mi da mogu da se nose sa izgubljenom utakmicom.
Ali, ako Vi imate čaroban štapić kojim, kao dobra vila, rešavate sve njihove probleme, bacate ih nespremne u život. A Vi nećete biti zauvek tu (iako to planirate).
Pustite ih da izgube. Pustite ih da se sami izbore sa teškom situacijom (naravno ako je prilagođena njihovom uzrastu). Pustite ih da čujete kako bi oni rešili tu situaciju. Pustite ih da, ponekad, budu pomalo tužni. Nije smak sveta. Na taj način deca uče da posle kiše zaista dođe duga. Na taj način deca razmišljaju kako će sledeći put rešiti takav ili sličan problem.
Kada budu odrasli ljudi neće niko ići za njima i kupovati im poklone kada im dan nije po volji. Kada budu odrasli ljudi niko neće posedovati taj čarobni štapić koji će istog trena rešiti problem kao da nije postojao. Moraće da se potrude. Moraće da uključe sve svoje kapacitete. Potrudite se da ih imaju što više!
Vašoj deci budite potpora i podrška. Ali, nemojte ih učiti da je život ružičasta bajka – jer to zaista nije. Pozitivan stav je pobednički stav i nikad, ali apsolutno nikad neće biti mesta za samosažaljenje. Naučite decu tome i biće Vam večno zahvalna!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
