Voleli bismo da su nam deca uvek srećna. Iako znamo da to uopšte nije realno, popuštamo im u svakoj prilici u kojoj možemo. Ne dozvoljavamo da se sami suoče sa dečijim problemima. Rešavamo ih umesto njih. Uradićemo sve samo da im taj osmeh na licu traje večno.
Voleli mi to ili ne, deca se suočavaju i sa mnogim negativnim emocijama. Dok uporno pokušavate da ih oraspoložite, razmislite da li postupate ispravno. Poslednjih godina primećen je pogrešan trend u kojem roditelji na sve načine ugađaju svom detetu kada se ono iz bilo kog razloga oseća loše.
Naučite ga da se nosi i sa negativnim osećanjima. U životu će svako od nas iskusiti nepravdu i negativna osećanja. Vaša deca toga neće biti pošteđena. Ukoliko ih animirate svaki put kada se desi nešto što nije priča iz bajke, ona neće znati da se nose sa negativnim osećanjima. Na svaki pad ili neuspeh, reagovaće odustajanjem. Neće znati da se snađu. Najjednostavnije rečeno – neće znati šta ih je snašlo.
Umesto da stavite problem ispod tepiha ili ga Vi rešite, pustite ga da i ono pokuša. To je način na koji će naučiti. Decu ne treba obmanjivati da ćemo mi u svakoj situaciji biti prisutni, jer nećemo. I šta onda? Neće znati da se izbore za sebe. Neće izneti svoje mišljenje. Strah će ih blokirati, jer mu niste dozvolili da se nosi sa njim ni pet minuta.
Pustite ih da vode svoje bitke. Svađa sa drugarom, čekanje u redu za ljuljašku, odlaganje sopstvenih potreba, nepravda među vršnjacima…Sve su to normalne stvari sa kojima se svako od nas suočavao. Suočavamo se i sad, ali na potpuno drugačiji način. I njima je to isto potrebno.
Vežbanje je najvažnije. Sve te negativne emocije su sastavni deo života. Ukoliko ih oni osete onoliko koliko je primereno njihovom uzrastu, biće sve bolji u prevazilaženju istih. Učimo ih toleranciji, razmišljaju kako da dođu do rešenja, shvataju da im ništa neće pasti sa neba…
Pružite im podršku. Niko nije rekao da trebate biti surovi. Razgovarajte sa njima. Ispričajte im na koji način ste Vi rešavali probleme kada ste bili u sličnoj situaciji. Iskoristite svaki trenutak za učenje. Dajte im neke opšte smernice. Budite im podrška i vetar u leđa. Ali, ni u kom slučaju nemojte sve raditi umesto njih.
Niste ni svesni koliko su deca jaka. Svaki neuspeh ili pad prebrode brže nego odrasli. Naučite ih da snagu traže u sebi, umesto što će se osloniti na druge. Ovakav način razmišljanja i vaspitanja je važnije od bilo koje igračke, ugađanja ili Vašeg veštačkog rešavanja problema.
Utemeljite im navike i način razmišljanja koji im može pomoći. Budite tu, posmatrajte iz daleka i pratite da li je sve u redu. Roditelj će uvek brinuti. Ali, to nije razlog da prenesemo sve strahove na decu. To je siguran način da od njih napravimo slabiće. Deca nisu uvek srećna. Prihvatite to. Ali, ona imaju kapaciteta da se izbore sa svim problemima ukoliko im to dozvolimo.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
