Oduvek sam se čudila ljudima koji razmišljaju na sledeći način: „On je završio fakultet. On je gospodin čovek“. Po malim sredinama imate ogromno strahopoštovanje prema ljudima koji su završili fakultet ili rade na nekom „odgovornom“ mestu, kao što je recimo lokalna samouprava, banka, dom zdravlja, bilo koji šalter… Zbog čega je to tako?
Zbog prirode posla sam pre par dana obavila razgovor sa mnogo lekara, medicinskih sestara i tehničara…Neki od njih su i načelnici… Toliku oholost i nepoštovanje nisam videla na jednom mestu. Zbog čega je neko ko je lekar, važniji od nekog čoveka koji skuplja smeće?! U redu. Svaka čast. Pomažete ljudima u trenucima kada im je najteže. Borite se za nečiji život ili bolji kvalitet života! Skidam kapu! Ali, odakle Vam pravo da budete bezobrazni prema medicinskoj sestri koja nema toliko obrazovanja kao i Vi? Odakle Vam pravo da se ponašate loše prema svom kolegi koji je tek završio fakultet i počeo da stažira? Odakle Vam pravo da pomišljate da ste vredniji od svih ostalih ljudi na ovoj planeti?
Veliki broj ljudi zaista misli da ih posao određuje. Veliki broj ljudi zaista pati od sopstvene profesije. Posao je nešto čime se Vi bavite. On je DEO Vas. Ali, nikako nije JEDINI deo Vas. Svi smo svedoci neke čudne podele u društvu: vredniji je onaj koji zarađuje više novca, ima lepšu kuću, stan, vikendicu, auto, garderobu…
Možda se neće svi složiti sa mnom, ali kod nas ima dobrih lekara. Izuzetnih. Svetskih. Kada kažem dobrih, mislim i na njihov posao i na njihovu ličnost. Hoće da pomognu, bez obzira da li ste bogati ili siromašni.
Ali, isto tako, poznajem ljude koji su završili samo osnovnu školu i bolji su ljudi od svih umišljenih lekara zajedno. Odvojili bi poslednji dinar, teško stečen da pomognu svom prijatelju koji nema da pregura mesec. Oni ne razmišljaju gde će ići na letovanje, u kojim će kolima biti viđeni, u kojem kafiću ili restoranu će popiti neko „fensi“ piće… Oni se rukovode onim ljudskim u sebi… Nikakva nametnuta hijerarhija ne upravlja njihovim razmišljanjem…
Nemojte se pecati u tu mrežu. Budite ono što jeste. Ne kitite se tuđim perjem. Sav novac ovog sveta Vam ne može pomoći, ukoliko niste zadovoljni sami sa sobom, ukoliko niste ispunjeni na milion drugih životnih polja…
Posao Vas ne određuje. Što se mene tiče, bez obzira koliko svet i tehnologija budu napredovali, ljudi će se uvek deliti na one dobre i loše. Na one koji su pravi prijatelji i žele da pomognu kome god mogu i na one koji to ne rade, koji su sebični i misle samo na sebe. Zaista je sve tako jednostavno.
Mnogi od nas su završili fakultet. I to ne samo jedan. Mnogi od nas su učili, rizikovali, posvetili se školovanju i napredovanju. Ali, to ne znači da sad svi trebamo da dignemo nos i ponašamo se kao da smo bogovi. Naprotiv. Posao i novac Vas ne određuju. Određuje Vas Vaše ponašanje i delo, bez obzira šta trenutne „moderne“ društvene vrednosti diktiraju.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
