Čitam mudre rečenice mudrih ljudi… Shvatili su život još davnih dana. A mi? Kao da želimo da im dokažemo da nisu u pravu. Složimo se sa njima i nastavimo po svom. Kao da smo uvučeni u mašinu iz koje ne možemo da uradimo ništa… Kao da su nam oduzeli sopstveno mišljenje i slobodnu volju. Radimo po čudnom radnom vremenu. Mnogi rade i dva posla. Mnogi rade i noćne smene. I? Para opet nedovoljno.
Perem sudove. Peglam veš. Uključujem mašinu. Brišem. Sklanjam. Za pet minuta je ponovo sve van svog mesta. Čemu to? Sve mi to oduzima toliko snage… Kad padne veče jedva stojim na nogama… Svakih pet minuta me dete pita: „Mama, kad ćeš završiti? Mama, jel gotovo? Mama, kad ćemo se igrati?“
Beba mi je stala na noge. Starije dete je primetilo. Starije dete. Ne ja. Bila sam suviše zauzeta nebitnim stvarima. Kao da će mi za pola sata ući sanitarna inspekcija. Samo brišem, perem, sklanjam… Kome to smeta? Deci i suprugu sigurno ne smeta. Smeta mamama. Žalimo se kako nam je svaki dan isti. A opet, ne radimo ništa kako bismo ga promenili.
Sad će se većina mama pobuniti. Ne kažem da trebate ostaviti sav taj haos u sudoperi. Dete Vam mora imati čistu i ispeglanu odeću. Ali, složićete se da radimo i milion drugih nepotrebnih stvari. Sklanjamo njihove igračke deset puta dnevno.
Neka deca sklanjaju igračke. Moraju i oni imati svojih obaveza i odgovornosti. Neka Vam malo pomognu čim napune dve, tri godine. Postoje stvari koje oni mogu raditi. Bićete sporiji. Ne zaboravite da oni tek uče. Sudove nećete prati deset minuta, već sat vremena. Ali, uživaćete sa svojim detetom. Ne zaboravite da se nije naučeno rodilo. Morate imati mnogo strpljenja kako bi oni odrasli u srećne i uspešne ljude.
Mnogi roditelji misle da je potrebno uraditi neke posebne i ozbiljne stvari. U stvari, potrebno je da budete tu. Potrebno je da ih pustite da se sami obuku, operu zubiće, obuju se… Potrebno je da ih pustite da operu sudove i obrišu prašinu. Trebaju baciti taj omotač čokoladice u kantu za smeće. Ne trebate Vi ići za njima i sklanjati. Sve to mogu naučiti na veoma ranom uzrastu.
Da, taj posao će biti daleko od savršenog. Ali, to je njihov prvi korak ka pravilnom shvatanju samostalnosti i odgovornosti. To je Vaš prvi korak uspešnog i odgovornog vaspitanja. Niko nije rekao da je roditeljstvo lak posao. On je jedan od najtežih. Kao i za sve ostalo u životu, potrebno je mnogo truda, rasta, razvoja, strpljenja i razumevanja…
Uživajte u svojoj deci. Nećete zauvek biti tu. A oni Vas neće zauvek tražiti na taj način. Ostavite sudove. Igrajte se sa njima. Prošetajte. Pričajte. Pitajte ih šta bi voleli da rade sa Vama. Pitajte ih kako zamišljaju jedan savršen dan. Ispunite im tu želju.
Dečiji prohtevi nisu veliki. Oni samo žele malo Vašeg vremena i posvećenosti. Ukoliko im toga ne bude falilo, na pravom ste putu da ispunite cilj svakog roditelja – da Vam dete bude zdravo i srećno. Uživajte u svojoj deci.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
