Pravimo se pametni i govorimo kako je sve na ovom svetu genetika. Lakše nam je, jer znamo da se tako ništa ne može menjati. Lakše je reći da je problematično dete takvo po prirodi, nego da malo razmislimo i otkrijemo uzrok njegovog problematičnog ponašanja.
Upoznali ste toliko različite dece. Dok je jedno preterano radoznalo i živahno, drugo je mirno i povučeno. Iskreno, sva deca su ista u nekim stvarima: živahna su, radoznala, vesela, vole igru… Jednostavno – vole život.
Genetike zaista ima u mnogim stvarima. Ali, kada govorimo o dečijoj sreći, normalnom i zdravom funkcionisanju – genetika nije jedini faktor. Možda ste brzopleti i imate kratak fitilj. Zbog čega onda očekujete od svog deteta da ima mnogo razumevanja i strpljenja (a nije ni na približnom nivou zrelosti svojih roditelja)? Da li je u pitanju genetika?
Dete Vas posmatra iz dana u dan. Dok je malo najviše vremena provodi sa Vama. Čita svaku Vašu emociju, izraz lica, pokrete i čitavo ponašanje. Od Vas će naučiti kako da reaguje kada naiđe na prepreku. Od Vas će naučiti mnoge strahove. Obožavaće komšinicu koju toliko volite. I da, mnogo manje će voleti čak i rođenog oca ukoliko Vi o njemu konstantno loše pričate. Da li je u pitanju genetika? Ili je u pitanju učenje po modelu i Vaš uticaj u svakom momentu?
Kako da pomognete svom detetu? Za početak, prestanite uvek da krivite druge. Nije uvek kriva država, sistem, škola, vrtić, nervozna vaspitačica ili neprijatan učitelj. Ponekad je dovoljna neraspoložena i uvek nervozna mama koja u svakoj aktivnosti pravi pritisak. Ponekad je dovoljan tata koji nije nikad kod kuće. Ponekad su dovoljne sve te svađe koje ne skrivate i Vaši hladni pogledi koje upućujete jedni drugima.
Ne brinite se. Svako ima svoju žutu minutu. Niko od nas ne može biti raspoložen i nasmejan 24 sata dnevno. Ali, ukoliko Vaše dete odrasta u negativnom raspoloženju koje traje godinama, zbog čega očekujete drugačiji rezultat?
Deca mogu imati različite prohteve i biti izuzetno naporna, ali se iz aviona može videti da li su srećna ili ne. Deca mogu „pokupiti“ karakter roditelja, ali je veliki deo dečijeg repertoara ponašanje koje je naučeno od roditelja i drugih bliskih ljudi iz okruženja.
Zato, nemojte kriviti genetiku za svoj neuspeh. Savršen roditelj ne postoji. Učimo iz dana u dan. Preispitujemo se kad svi već uveliko spavaju. Ali, zbog toga smo bolji. Zbog toga radimo na sebi. Zbog toga će naše dete sutra biti srećnije. Zbog toga će ono sutra moći zrelo i strpljivo da reši bilo koji problem koji se nađe pred njim.
Počnite od sebe. Najlakše je okriviti svet. Nije sramota grešiti. Sramota je ne priznati vlastite greške i ne razvijati se, već raditi iznova ono što šteti Vama i Vašem detetu.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
