Pogledajte većinu današnjih singl žena: previše šminke, lažni osmeh, veštačke trepavice, iscrtane obrve, štikle u kojima lome noge, fensi garderoba zbog koje su u dugovima…Pitam se kako izgledaju kada se ujutru probude i da li stvarno ima potrebe za tolikim pretvaranjem i glumom nečega što zaista nisu?
Kada ih pitate za izbor partnera, on mora biti savršen. Ali, od te savršenosti ništa, jer tako nešto ne postoji, a on ipak mora biti uspešan, velik i bitan, pun kao brod… Koje rupe života popunjavamo takvim izborom?
Sve je postalo instant, pa čak i veze i brakovi. Završe se i pre nego što počnu, niko nema strpljenja da se malo upozna, potrudi, napravi kompromis ili bilo kakav vid ravnoteže… Deca se odlažu u nedogled, važno nam je sopstveno uživanje (šta god to značilo).
Slušate mnogo primera koji su oko Vas… Čaršijske priče… Imaju dete, on je vara svakog vikenda sa novom, a ona se pravi da ne zna i kao presrećni su… Kakvi su tu dogovori i računice? I kad je nama novac i finansijska stabilnost postala važnija od iskrene sreće? Kada je markirana garderoba i šminka počela da biva važnija od vremena koje ćemo provesti sa sopstvenom porodicom i decom? Za koga su sve te žene lepe, kada uopšte ne viđaju svog partnera?
Glumimo stabilne i jake osobe. Ponosne smo. Ni sa kim nismo iskrene. Niko nas zaista ne poznaje. Sve je do glume, igre, manipulacije, dogovora… Razmišljamo ko će koga da prevari i na koji način, da li ćemo nekom ostati dužne, ko će prvi probiti led, itd.
Da, ljubav je postala plastična. Više nema intimnosti, bliskosti, razgovora, emocija… Jurimo za nekim novim, pogrešnim vrednostima. Sve to posmatraju naša deca. A onda se čudimo zbog čega su nesrećna, anksiozna, depresivna, tuku se po školama, rade stvari koje su nekad ozbiljno bile osuđivane…
Sećate se onih dana kada Vam je muškarac rekao da ste ujutru najlepše? Čupave, neispavane, bez trunke šminke? Danas neke žene jure u kupatilo da bi stavile skupu šminku. Partner ih nikada nije ni video bez nje… Tužno, zaista tužno.
A krivi smo mi. Krivi smo što prihvatamo takve vrednosti. Krivi smo što prihvatamo „moderne trendove“ i gubimo iz vida ono što je zaista važno. Kakve će ispasti generacije iza nas? Da li će iko imati strpljenja, vremena za trud, razumevanje? Da li će iko da se potrudi za bilo šta drugo, osim za preterano i sebično udovoljavanje sebi?
Nije plastično samo voće i povrće, telefoni i roba kratkog roka. Plastične su postale i naše emocije. Pretvaramo se da ih imamo. A zapravo, nismo se potrudili ni sebe da upoznamo, a kamoli druge. Neko tamo diktira nova pravila i mi ih slušamo. Dokle ćemo moći tako, vreme će pokazati…Nemojte čekati promenu. Probijte led i napravite je sami. Ništa neće doći samo od sebe i ne pristajte ni na šta manje, osim na pravu i iskrenu ljubav. Možda je za nju potrebno mnogo odgovornosti i zrelosti, ali svaki njen trenutak je toga vredan.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
