Svi mi bismo voleli da imamo srećnu decu koja pucaju od snage. Svi bismo mi voleli da naše dete ume da se snađe u svakoj situaciji, da odgovori onima koji ga uvrede ili povrede na bilo koji način. Neka deca to uspevaju, druga ne. U čemu je tajna?
Kako biste odgajili jaku decu punu samopouzdanja, morate ih pustiti da sami rade sve ono što je normalno za njihov uzrast. Ne smete sve raditi umesto njih, iako imate preveliku potrebu da baš to učinite. Ne smete ih štititi na svakom koraku i u svakoj situaciji. Biće Vam naporno i stresno, brinućete do besvesti. Ali, deca moraju polako početi da se oslanjaju na sebe i to već u najranijem uzrastu.
Ako žele da razgovaraju o bilo kakvim neprijatnim temama, ne smete im slati poruku da je to sramota. Ima jako puno devojčica koje nikada nisu smele da razgovaraju sa svojom mamom o menstruaciji, seksualnim odnosima, trudnoći, kontracepciji… Zato, budite otvoreni i iskreni bez obzira koliko Vam dete ima godina.
Ukoliko imate dvoje, troje ili više dece – tretirajte ih podjednako u svim situacijama. Neko će biti lenjo, drugo umorno, a treće neće biti zainteresovano za matematiku. To ne znači da bilo ko od njih radi nešto pogrešno. Nemojte ih porediti i nabijati na nos kako su im braća ili sestre bolji u bilo čemu. Na taj način ćete narušiti njihovu bliskost i samopouzdanje.
Vodite računa o svim pogrešnim vrednostima i stereotipima. Nemojte dozvoliti da Vaša devojčica ne igra fudbal ukoliko to želi. Zbog čega sve moraju ići na balet? Nemojte im govoriti kako sve devojčice moraju biti lepe. Devojčice imaju milion drugih sposobnosti i veština. Negujte ih.
Koliko se iznervirate ukoliko Vaše dete krene verbalno da Vam se suprotstavlja? To nije onaj bezobrazni način, već Vam ono jasno stavlja do znanja šta ne želi, iako ima samo tri godine. Ukoliko negujete odnos u kojem Vaše dete ima slobodu da kaže šta želi, a šta ne – isto to će raditi i sa svojim vršnjacima, vaspitačima, učiteljima. Nemojte me pogrešno razumeti – dete mora da poštuje odrasle. Ali, to ne znači da mora slepo da ih sluša ili da ne sme ništa da kaže.
Dozvolite im da iznose svoja osećanja. Možda Vam dečiji problemi deluju malo u odnosu na Vaše, ali njima su itekako važni. Poštujte njihova osećanja. Nemojte im prebacivati ukoliko zaplaču jer su izgubili omiljenu igračku ili zaboravili omiljenu kapu u vrtiću. Njima je to važno. Ukoliko i Vama takve stvari budu važne, bićete bliskiji sa svojim detetom. Nemojte izgovarati nešto poput: „Jao, pa nije valjda da zbog toga plačeš?! To je samo igračka! Ne budi smešan! Kupićemo novu.“
Pustite ih da rizikuju. Pustite ih da isprobaju nove stvari. Na taj način se neće ukopati u svakoj nepoznatoj situaciji. Važno je da iskuse i ono negativno (naravno pod Vašim budnim okom). To će ih naučiti nečemu novom i korisnom, iako im u prvi mah možda neće prijati. Biće jači i otporniji.
Kako biste odgajili jaku decu punu samopouzdanja, morate pratiti samo jedan recept – pustite ih da budu svoja. Usmeravajte ih, ali ih pustite da pogreše. Na greškama se uči. Ništa neće naučiti iz Vašeg straha.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
