Hteli mi to ili ne, poredimo se sa drugima… Upoređujemo, merkamo, pitamo se: „Kako ja to ne mogu? Zašto ja nemam takvu kuću, stan, auto…?“ Isto rade i naša deca: „Zašto je ona dobila bolju ocenu kada smo se podjednako trudile? Zašto nisam dobila medalju? Zašto je ona u svemu bolja od mene?“ Pitanja se nižu, a nesigurnost je sve veća.
Deca još uvek nemaju izgrađen identitet. Mnoge stvari su im u potpunosti nove. Nesigurnost, zavist i ljubomora ih opterećuju tokom odrastanja sve dok ne nađu svoje mesto pod zvezdama. Kako da pomognete svojoj deci u prevazilaženju ovih problema?
Naša deca su najlepša i najbolja samim tim što su naša. Roditeljska ljubav je toliko velika da nas nikakav stručni žiri ili vrhunski kriterijumi ne mogu ubediti u suprotno. Međutim, nemojte preterivati. Vaše dete će se kad tad suočiti sa kolektivom gde postoje podjednako lepa, pametna i vešta deca. A ukoliko ste ih do tad učili da su ona najbolja u svemu – teško će prihvatiti novu istinu: da je neko u nečemu bolji od njih. Realno, uvek postoji neko ko je bolji, lepši, zgodniji, spretniji, pametniji…
Budite iskreni. Decu treba ohrabrivati. Davati komplimente. Potapšati ih po ramenu kada učine bilo šta na šta smo ponosni. Ali, priznaćete: Vaša deca nisu savršena u svemu. Niko nije. Uvek postoji nešto na čemu mogu raditi i biti bolji. Zato, ako Vaše dete od četiri godine donese crtež koji je samo žvrljanje, nemojte reći: „Odlično.Savršeno.Super!“ Dete koje ima četiri godine može bolje. Recite sledeće: „Pokušaj da obojiš tako što nećeš prelaziti liniju. Hajde to da učinimo zajedno. Pokazaću ti.“ Detetu je potreban vetar u leđa, ali im je potreban neko ko će biti iskren i realan. Svaki Vaš odnos se bazira na tome.
Ne upoređujte! Kada želite nešto da naučite svoje dete, nemojte govoriti: „Moraš biti bolji! Brži! Tvoja sestra je već završila! Marko je to lepše uradio!“ Svaki pristup mora biti individualan. Uvidite koliko Vaše dete može. Vežbajte u skladu sa njegovim mogućnostima. Ako nije budući Pikaso i nema sklonosti ka lepom slikanju i crtanju, nemojte to zahtevati od njega. Neka prevazilazi sopstvene granice, a ne tuđe i nametnute!
Pobeda je jedino važna! Deca koja su motivisana ovom rečenicom manje uživaju u svemu što rade. Njihov jedini motiv jeste – pobediti! Oni izbegavaju rizike, uvek igraju na sigurno i raspada im se ceo svet ukoliko nisu savršeni. Priznaćete, to je mnogo i za odraslog čoveka, a kamoli za dete. Umesto toga, naučite ih da budu srećni. Neka pronađu ono u čemu uživaju. Neka pronađu ono što će ih opustiti, izvući osmeh na lice, smiriti ih…
Učite ih da pomažu drugima. Učite ih da imaju strpljenja, razumevanja i tolerancije za sve druge ljude. Učite ih da će ponekad u nečemu biti loši. Pašće. Povrediće se. Biće teško i naporno. Ali, ukoliko budu dovoljno uporna – ustaće. Pokušaće ponovo. I biće bolja, uspešnija i hrabrija.
Podstičite ih. Tražite više. Vežbajte zajedno. Neka prelaze sopstvene granice. Ali, pre svega toga ih morate naučiti jednu važnu stvar: volećete ih bez obzira na sve! Možda se Vama to podrazumeva, ali dečija glava ne funkcioniše kao Vaša. Naučite ih da vole sebe i rade sve ono što ih čini srećnim. Nemojte ih terate da čitavog života jure nešto što nikad neće uhvatiti. To je opasno.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
