Uvek sam govorila da neću biti kao druge mame. Neću vikati na tebe zbog gluposti. Neću te sputavati. Učiću te da budeš slobodna i da se ničeg ne bojiš. Neću kočiti tvoju neizmernu radoznalost. Zaista, tvoja pitanja koja se ponavljaju u nedogled me nikad nisu umarala. Imala sam strpljenja.
Međutim, situacija se promenila. Dobili smo seku. Svi smo srećni. Radujem se što ćes imati sa kim da podeliš svaku svoju tajnu koju meni nećeš reći. Ali, tvoja mama više nije samo tvoja.
Po ceo dan dojim tvoju sestricu. Sve me boli. Neispavana sam. Nervozna sam zbog nereda u kući koji nemam kada da pospremim. Iskreno, nervozna sam više nego ikad. I žao mi je. Žao mi je što ti to osećaš na svojoj koži. Žao mi je što više nemam strpljenja i što šizim kada me nešto pitaš treći put. Žao mi je što se sa tobom igram mnogo manje nego pre. Žao mi je što vičem na tebe zbog propusta koje sam ti ranije ponosno dopuštala. Sada gledaš crtaće dugo kao i druga deca. A uvek sam bila protiv toga. Sada ne mogu da ti se posvetim toliko kao ranije. Žao mi je što te uslovljavam i branim stvari samo da bi meni bilo lakše. Žao mi je kada kažeš: „Mama, ja bih da vozim bicikli. Ah, da! Guraš kolica. Ne možeš sada da me čuvaš.“ Mogu! Uvek ću te čuvati! Znaj da niko nema snage kao jedna mama koja će učiniti sve za svoju decu.
Kada ispituješ granice, a ja viknem, u meni se nešto slomi. Tada me pogledaš suznim očima i pitaš ljutito: „Mama, zašto vičeš na mene?!“ Iskreno, ne znam ni sama. Tešim se da sam se tek porodila i da ću vremenom da se vratim u svoj kolosek koji nije nalik ni jednom drugom roditelju.
Izvini. Ne znam šta drugo da ti kažem. Znam da želiš svu onu pažnju koju si imala pre. I znam da ti sada proživljavaš veliku promenu, bez obzira što je ona pozitivna. Želim da znaš da te sada volim još više nego pre (ukoliko je to moguće). Tako si velika i odrasla. A imaš samo četiri godine. Shvataš stvari koje većina nas odraslih ne želi da razume. Nisi ljubomorna na svoju sestricu. I dalje ponosno govoriš svakom prolazniku na ulici: „Ovo je moja rođena sestra Anja. Ona je mala beba. Pogledajte koliko je lepa!“ Ponosna sam na tebe! Iako me ponekad izluđuješ svojim karakterom, potajno bih volela da budeš takva i kada odrasteš jer ćeš se jedino tako buntovna snaći u ovom neprijatnom i pomalo surovom svetu.
Žao mi je što očekujem od tebe da me razumeš kao da imaš osamnaest godina, ali uvek sam sa tobom razgovarala na taj način. Nekad si me samo čudno gledala. U većini situacija zaista razumela, iako si bila mala. Žao mi je što ti u ovom teškom periodu nisam ona stara mama koja te je učila svemu, već mama koja ne razume tvoju potrebu za pažnjom. Žao mi je što sam postala kao i sve druge mame ovog sveta: sputavam te zbog sopstvenih strahova i vičem zbog gluposti i neispavanosti.
Znam da me sada nećeš razumeti. Shvatićeš sve tek kada ti budeš imala svoje male devojčice ili dečake. Veruj mi da se trudim. Znaj da će ovaj kratak period proći i vratićemo se na staro. Bićemo ponovo bliske i ništa nam neće stajati na putu. Bogatije smo za još jednog člana, kojeg kao i tebe volim najviše na svetu. Bićemo nerazdvojne. Voli te tvoja mama.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
