Ne mogu više! Umorna sam. Isrpljena i neispavana. Svaki dan mi je je isti. Rano ustajanje, obaveze po kući, konstantno kašnjenje, nervoza, opet nervoza i još malo obaveza. A onda… Kasno leganje… Izluđuju me deca svojim pitanjima, plakanjem, nerealnim zahtevima za koje više nemam strpljenja. Ujutru je ludnica u kući. Jedno dete spremaj za školu, drugo za vrtić. Vozikaj ih do vrtića, škole, treninga… Kad bi dan trajao barem 30 sati!
Ne mogu više! Radim dva posla! Uopšte ne provodim vreme sa svojom decom. Da barem znam zbog čega. Plate kasne. Večito smo u nekim dugovima. Nervozan sam. Izluđuju me bahati ljudi u saobraćaju. Izluđuje me šef sa novim zadacima koje treba završiti u najkraćem mogućem roku! Umoran sam…
Ne mogu više! Ne pričam danima sa partnerom. Ne zato što ga ne volim ili se ne slažemo, već zato što sam ponosna. Želim da vidim dokle ćemo izdržati. Jača sam. Neću popustiti. Neka on probija led. Mora naučiti da ne može više ovako.
Šta zamišljaju ovi nastavnici?! Kao da je njihov predmet najvažniji! Ne mogu provesti sate sa detetom radeći domaći. Pretrpavaju ih obavezama!
I tako iz dana u dan… Stres, nespavanje, nervoza… Zaboravili smo šta znači razumevanje, tolerancija, strpljenje i opraštanje. Postali smo loši ljudi. Zavidimo drugima. Sve nam smeta. Gubimo živce u svakoj situaciji koja nam nije po volji. Smeta nam čak i najmanja moguća prepreka.
Pitajte bolesne! Da li bi oni voleli da im se deca penju po glavi?! Da li bi voleli da negde kasne i žure umesto što leže u bolničkoj postelji i imaju svo vreme ovog sveta?! Da li bi voleli da rade posao koji vole, pa čak i kad imaju kratak vremenski rok?! Da li bi voleli da se svađaju sa partnerom oko prljavih čarapa, umesto što razgovaraju o lekovima i terapiji?!
Pitajte bolesne! Videli biste da bi oni uživali u Vašim „mukama“. Nažalost, ni krivi, ni dužni, shvatili su šta je lepota života. Prekasno! Tužni propuštaju sve ono što Vi tako olako shvatate!
Stanite! Razmislite! Da li stvarno imate ozbiljnih problema koji su nerešivi? Ili ih Vi tako gledate? Ne uživate ni u čemu! Čak i kada bi Vam neko dao tonu zlata, Vi biste napravili problem oko prevoza do kuće i banke, zar ne?
Da li je problem u Vama? I da li Vam se zaista dešavaju samo loše stvari? Ili ste odlučili da obraćate pažnju samo na ono negativno? Umesto što plačete nad svojom sudbinom, uživajte u njoj! Prihvatite sadašnjost onakvu kakva jeste i ne čekajte! Šta god da želite – uradite to odmah! Ne čekajte bolji trenutak, jer on neće naići sam od sebe – Vi ga morate stvoriti.
A možda ste već i srećni. Možda živite nečiji san. Samo toga još uvek niste svesni. Razmislite malo o tome. Mnogo toga nije u novcu. Pitajte bolesne!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
